Бунт Бранимира Штулића: Стиховима и слободном вољом

Бранимир Џони Штулић је рођен 12. априла 1953. године у Скопљу. Дете је војног лица.  Створио је "Азру", један од највећих бенд овдашње рок сцене. Џони ју је 1984. године распустио и отишао у Холандију. 

Балкан је један од синонима за групу и Штулића. Он једном рекао да су многи Југословени, али да је важније бити Балканац. Рекао је и да је све радио на овај начин само како би био одговоран само себи.

•  Посао је посао, а ја уопће нисам у могућности да радим посао. Да ми сада дају милијарде, не могу их примити. Што ће ми те милијарде. Мени треба крма, не треба ми злато. Другим ријечима, ништа не дирај, само мајмуна нахрани.
•  Па, ја Југославију никада нисам волио. Није имала добро име, то име ми је увијек значило јужна робија. Ма добро, то ми није сметало, дизајн је био изврстан, али људи нису било ок. Али сад је још горе.
• Паметни људи убиру профит, а цијела клима је отишла у п...у материну. Превише нас је на сцени. Ја сам интелигентан, а не паметан. Паметни раде за опћу гузицу, а интелигентни само за своју.
• Своју револуцију сам финанцирао сам, показао сам да могу, извео што је требало и – знао сам на вријеме да одем. Што би још требало? Оно, што сам ја направио, није нитко пре мене. Проблеми, на које сам наилазио, били су врло корисни. Тако сам једино и могао да побиједим. Јер, како је човјек побиједио животињу? Тако што је мислио, а слабији мисли и побједи.
• Увијек су ми говорили да ја морам, рецимо, промовирати плочу, да се морам сликати, давати интервјуе… Па сам их питао: "Јесте ли читали Достојевског?" Веле: "Јесмо!" "А јесте ли га кад видјели?"