Да ли би успех офанзиве ИСИЛ-а у Ираку могао да допринесе победи Башара Ел Асада у Сирији?
Грађански рат у Сирији је отпочео 2011. године пре свега као серија протеста против режима Башара ел Асада и партије БААС, да би потом прерастао у отворен оружани сукоб између владе и побуњеничких група предвођених Слободном сиријском армијом.
Слободна сиријска армија се састоји од великог броја побуњеничких група које се финансирају војно и материјално донацијама из заливских земаља Саудијске Арабије и Катара, дојучерашњег савезника сиријског председника Турске и донацијама из земаља где има муслиманског становништва.
Почетком 2012. године ИСИЛ почиње интензивно да се бори у Сирији и почиње да доноси значајну предност побуњеничкој страни. Група је остварила значајне добитке и ставила под контролу велике делове северне и централне Сирије и променила ток сиријског грађанског рата. Ситуација се мења крајем 2013. године, када су отпочели интензивни сукоби међу побуњеницима. Побуњеничке групе су се окренуле против ИСИЛ-а зато што су превише ојачали и почели себе да третирају као посебну државу и спроводе апсолутну власт на територији коју контролишу. Чак је и Ал Каида прекинула све односе са овом фракцијом због суровости, непоштовања обичаја ратовања и непослушности њених чланова. Најбитнија ствар за ИСИЛ је контрола четири погранична града са Турском: Атмех, ал-Баб, Азаз и Јараблус, што им омогућава неометан улаз и излаз из Сирије у Турску.
Почетком 2014. године ИСИЛ пребацује тежиште своје борбе у Ирак заузимањем делова провинције Анбар и преузимају контролу над градовима Фалуџа и Рамади. Група је отпочела велике операције почетком јуна и успела је заузме Мосул, други по величини град у Ираку са преко 1,8 милиона становника и приморала 500 хиљада људи на бекство из града. Након заузимања Мосула наставили су даље напредовање ка Багдаду, и освојили су родно место Садама Хусеина, Тикрит, који је на 200 километара од ирачке престонице. Према последњим информацијама са терена, ИСИЛ је преусмерио своју офанзиву од напредовања према престоници и окренули се ка заузимању северозапада земље, што је резултовало падом Тал Афара.
Након војних успеха и освајања Мосула Сирија и Иран су први понудили помоћ у одбрани остатка Ирака од ИСИЛ-а из неколико разлога: желе да сачувају шиитску владу ирачког премијера Нурија ал Маликија, и одбране шиитско становништво које живи махом у јужним деловима Ирака. Други разлог је намера Сирије и Ирана да прикључе Ирак својој коалицији и на тај начин спрече даље јачање сунитских терориста. Сиријско министарство спољних послова је издало саопштење да је тероризам који је подржан споља, с којим се наша браћа у Ираку суочавају, исти онај који на својој мети има Сирију. Дамаск је спреман да сарађује с Ираком да се суочи са тероризмом, заједничким непријатељем.
Сиријска војска је задњих дана кренула у интензивну кампању повратка изгубљених територија и успела је да преузме контролу над стратешким градом Kassabom који се налази уз турску границу, на простору северозападне провинције Латакија. У граду Kassab већином живе етнички Арменци над којима је извршен покољ након што је град пао у руке терориста пре пар месеци. Сиријске војне снаге су успеле да одбаце терористе из Ал Нусра фронта и натерају их у повлачење ка планинском региону Јабал ал-Акрад. Такође, у последњих пар дана војне снаге су отпочеле са бомбардовањем Алепа како би извршиле додатни притисак на побуњенике који контролишу делове највећег града у Сирији.
Уколико Сирија, Иран и Ирак успеју да се договоре око заједничке акције против ИСИЛ-а могу да задају велики ударац амбицијама како сунитских терориста, тако и њиховим финансијерима пре свега из Турске, Саудијске Арабије и Катара.