Да ли сте ово очекивали: Мање од пола Руса су православци!

Истраживање организације Среда део је националног пројекта Арена (акроним од Атлас РЕлигија и НАционалности Русије). Током 2012. године анкетирано је 56.900 испитаника из целе земље, чиме је покривено 98,8 одсто области земље.

Учесници анкете била су лица старија од 18 година како из градских, тако и из сеоских средина. Из сваког анкетираног федералног региона испитано је између 500 до 800 људи. 

По речима оних који су истраживање спровели, сврха пројекта је стећи увид у религијску и етничку компоненту на детаљнији начин од пописа. Важност обеју чинилаца, а поготово верског, јесте у томе што они веома утичу на индетитет људи који живе у Русији. Друго, религијски аспект деценијама није изучаван, будући да је Совјетски савез био секуларна земља, изузетно противна религијама.

Истраживањем је утврђено да је мање од половине становника Русије неке од хришћанских деноминација. Православних има 41 одсто, од којих око 5 процената редовно иде у цркву. Још седам процената становника су римокатолици, затим Јермени, као и припадници неке од протестантских цркава.

Највише православаца су етнички Руси. Њих 46 одсто себе сматрају православцима, док их је 25 одсто нерелигиозно. Процентуално гледано, најправославнији народ су Мордвини. Чак 60 одсто припадника овог уралског народа су православци. Одмах до њих су туркомански Чуваши, од којих 58 одсто потпада под Московску патријаршију.

Друга најбројнија религија је ислам. Тачно 6,5 процената становника Русије су мухамеданци, што мање-више одговара и попису становништва, тј. етничким заједницама које су доминантно исламске. Број мухамеданаца није у паду захваљујући јаком приливу имиграната из средњоазијских република који су одгојени у маниру јаке посвећености вери.

Важно је истаћи да око 6,5 милиона руских муслимана (од 9,5 милиона, колико их има) нису чланови себе не виде као чланове иједног од исламских верских учења (сунити, шиити...).

Четвртина становника највеће земље света нису религиозни, мада за себе кажу да су на неки начин продуховљени. Број атеиста, односно оних који нису верни износи око 13 процената. Број је очито далеко мањи него у времену Совјетског савеза, међутим атеизам у Русији није у паду. Напротив.

Од 2005. године број верујућих је у Француској пао за 20 одсто, а у Сједињеним Америчким Државама за 13 стотих. Са друге стране, у Русији је тај пад само 2 процента. Гледано по етничким заједницама, највећи број атеиста је међу Јеврејима (27 одсто), док остали обигравају око просека.

Став према Руској православној цркви

Проценат испитаника који имају крајње повољан став према улози РПЦ сличан је броју оних који су православни, али то не утиче на секуларни поглед на свет Руса.

Пола анкетираних јесте за активну улогу цркве на пољима морала и друштва, али истовремено није за то да се црква меша у политику, док додатних 30 одсто изричито није за мешање свештенства у државне послове.

Такође, 47 одсто испитаних верује да је улога РПЦ у историји Русије била позитивна, тј. да је гурала земљу напред. Насупрот њима, само 9 одсто у цркви види ентитет који је кочио развој Русије.