ДА ПРЕПУКНЕ СРЦЕ: Ако умремо од рака, шта ће моја деца?

Разлог томе је што су у шест месеци обоје оболели од рака.

До пре две године породица Гордић ишла је пуним једрима кроз живот, а онда су се једра сломила. Родитељи четворо деце, од којих најмлађи Душан има само четири године, оболели су од опаке болести, са којом се и данас боре.

„Несрећа је закуцала на наша врата када је мом Синиши 2013. године дијагностикован тумор на мозгу. Лечење и опоравак до данас нису завршени и он није добро. А онда сам се и ја разболела. У марту 2014. лекари ми постављају дијагнозу брзорастућег малигног тумора дојке. Тада је почео пакао, хемотерапије, али и нова дијагноза. Карцином се проширио, метастазирао на плућа и кости“,  прича храбра Драгана, којој је најболнија чињеница да се све то дешавало пред очима њене три ћерке и малог сина, преноси Блиц.

Теодора (16), Силвија (13) и Ивана (12) на себе су преузеле све кућне послове и чување малог Душана. Како би својим родитељима олакшале, у школи нижу саме петице.

"Ивана је одличан џудиста и прошле године је била друга на републичком такмичењу. Прошле недеље је на Светосавском такмичењу освојила злато. Како смо дуговали паре њеном клубу, она је то сама платила од награде коју је освојила. Мојој деци је најтеже. Они немају нормално детињство. Повучена су и оптерећена. Њихово детињство пролази поред нас. Проводе га кувајући, чистећи и пазећи на брата", прича кроз сузе Драгана.

Село помаже

Грађани Степановићева организовали су хуманитарни концерт „Будимо људи“. Улазница је коштала 200 динара, а сав приход је намењен породици Гордић

Како каже, њима је највећа траума када мама легне да се одмори. Тада помисле да јој је опет позлило и да је нешто боли.

"Супруг је запослен у новосадској производној фирми „Еуроприма“, а ја у Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду. Колеге су нам већ неколико пута помогле и прикупиле новац за помоћ. Међутим, ми имамо велики проблем. Подигли смо готовинске кредите од 5.000 евра и 180.000 динара у две банке како бисмо реновирали кућу и сада смо у проблему да те дугове вратимо јер смо обоје на боловању, а треба децу хранити, облачити, слати у школу", прича Драгана, која не престаје да се пита шта ће се десити са децом ако се њој и супругу деси најгоре.

Породица страхује да, ако умре једно од њих или умру обоје, њихове дугове неће имати ко да врати, а једина вредна ствар коју имају је кућа.

"Све што желим јесте да оздравим и доживим да видим своју децу као остварене људе. Још једна жеља, ако прва не успе, јесте да им не оставим дугове због којих би им неко узео кров над главом. Знам да звучи нескромно, јесам се задужила, али не за скуп ауто, већ за бољи живот своје деце. Али живот не мисли тако, он не штеди и нема емоцију, он тече са мном или без мене", кроз сузе прича Драгана.