Дачић: Доста је Србија била мета притиска!
Одуговлачење Приштине да оснује Суд за ратне злочине потврђује да нико осим Србије у региону није спреман да се суочи са сопственим злочинима, рекао је данас први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић.
Он је, одговарајући на питања новинара после састанка са генералним секретаром Организације америчких држава Луисом Алмагром, истакао да је Србија доста била мета притисака, али да не признаје "симетрију кривице".
"То значи да свако треба да напредује у складу са својим доприносом регионалном миру и стабилности - поручио је шеф српске дипломатије и додао да је Србија активна у свему томе, док Приштина није.
Приштина избегава оснивање суда
Дачић је подсетио да је тема оснивања Суда за ратне злочине била на дневном реду Савета безбедности УН и да је речено да ће сама Приштина то урадити, а она сада покушава да избегне ту врсту обавеза.
"Али, ако то не уради она, урадиће неко други", истакао је Дачић.
"Разлика између Београда и Приштине је то што ми када нешто прихватимо, ми то и реализујемо", рекао је Дачић.
На питање какав је став Србије о предлогу Алијансе за будућност Косова о усвајању резолуције о геноциду на КиМ и шта би то значило за преговоре у Бриселу, Дачић каже да то питање не треба постављати Србији, већ одговор на њега треба да да међународна заједница.
"Предлог те резолуције је једна од тема која се увек спомиње у дијалогу кад год се жели растурити дијалог, али је сигурно да сваки дијалог губи смисао уколико овакви предлози уопште долазе на дневни ред ", казао је Дачић.
Он је истакао да је Србија у дијалогу са Приштином конструктиван фактор, да жели да да свој допринос, али да постоје проблеми у доношењу одлука у Приштини, те да Београд сада од ње чека одговор да ли ће бити примењено оно што је договорено у Бриселу.
Србија мора бити више присутна у међународним форумима
Дачић је указао да Србија мора бити више присутна у међународним форумима како би заштитила своје државне и националне интересе, а као пример је навео то што су многе земље које су намеравале да своју војску пошаљу на параду у Загребу, 5. августа, промениле одлуку након што је Београд поручио да ће то сматрати антисрпским ставом.
На питање новинара да ли има неких препорука од стране Министарства српским грађанима што се тиче одласка у Хрватску, Дачић је рекао да препорука за сада нема, али да "за то нису ни потребне препоруке".
Он је приметио да је клима у нашим односима променљива и да зависи од многих унутрашњих питања, посебно у Хрватској, као и од политизације одређених датума као што је годишњица 5. августа.
"Ми ћемо учинити и чинимо све са наше стране да подстакнемо политику помирења, а ако је помирење недостижан циљ, онда барем да живимо у добрим односима због садашњости и будућности", истакао је Дачић.
Најављујући активности Министарства у наредном периоду, Дачић је рекао да "у августу нема одмора" те да ће 3. и 4. августа боравити у посети Ирану, 6. августа ће присуствовати отварању новог Суецког канала у Египту, док ће 18. и 19. августа Београд посетити ирачки министар спољних послова.
Хрвати "Олују" славе два дана
На двадесетогодишњицу војно-полицијске акције "Олуја" коју Хрватска обележава као Дан победе и Дан хрватских бранитеља, први пут ове године овај датум ће бити обележен 4. августа у Загребу и сутрадан 5. августа у Книну.
У Загребу ће 4. августа бити одржана војна парада којом се први пут на овај начин слави дан када је из Хрватске протерано 220.000 Срба, док је готово 2.000 њих погинуло, или се води као нестало.
Како је навео, 21. августа би требало да буде одржана седница СБ УН о Косову, којој би и он требало да присуствује, а 24. августа ће боравити у Мексику, док крајем месеца следи Бечка конференција као наставак Берлинског процеса балканске шесторке, а 31. августа и 1. септембра - Бледски стратешки форум.
"Циљ је да што више мањимо број земаља које би признале независност Косова ", објаснио је шеф српске дипломатије и подсетио да су је у протеклих годину и по дана признале само две земље.
Такође је најавио да ће од понедељка почети процедура именовања више од 30 нових српских амбасадора и генералних конзула, која треба да буде завршена до краја године.