ДАН КАДА ЈЕ СВЕТЛОСТ ОБАСЈАЛА БЕЛИ ГРАД: 70 година од ослобођења Београда!

Акција у којој је учествовало укупно осам партизанских дивизија под командом генерала Пека Дапчевића и војне снаге бившег СССР-а трајала је осам дана.

Осим државних церемонија које, стиче се утисак, силазе са курса антифашистичке традиције, јубилеј ослобођења Београда млади су обележили симболичним певањем партизанских песама и откривањем мурала у центру града, као и изложбом и промоцијом књиге Милана Радановића"Ослобођење. Београд, 1944."

Седам деценија од ослобођења Београда на Гробљу ослободилаца окупила се неколицина некадашњих учесника борби, десетине њихових потомака, али и поштовоаоца антифашистичких тековина. Са плећа бивших бораца у позним годинама сија ордење, док се око њих вијоре пролетерске и заставе држава бивше СФРЈ са петокраком.

"Смрт фашизму слобода народу"

Најуочљивији је транспарент “Смрт фашизму слобода народу” испод кога поносно стоји 87-годишњи Вучета Фуртула борац славне Прве пролетерске бригаде држећи у руци повељу која му је додељена као ослободиоцу Београда. 

“Заузели смо положај на Дедињу. Одатле смо сишли до Аутокоманде коју смо заузели. Стигли смо до Славије, Вуковог споменика и Теразија. Поставили смо заставу Прве пролетерске бригаде на палати Албанија.”, присећа се Фуртула.   

Уз окупљене грађане, пристигли су гости из бивших република чији су борци такође ослобађали некадашњу престоницу бивше Југославије. Из Кочана у Македонији један од многобројних венаца донео је Георги Николов. Носећи неизоставну титовку с петокраком на челу чест гост Београда је у данима када се обележава Дан младости, али и годишњица смрти Јосипа Броза Тита – доживотног председника Југославије.

Зна се ко је ослободио Југославију

“Зна се ко је ослободио Југославију – Тито и партизани. Не допадају ми се покушаји да се то умањи. Сад испада да они то нису учинили, не знам онда стварно ко је ослободио. После великог земљотреса у Скопљу обишао нас је Тито и обећао да ће град бити обновљен. Његове речи налазиле су се на градској Железничкој станици. Сад су то склонили, кажу више нема потребе да то ту стоји.”, каже нам Георги Николов.

Тешки окршаји на градским улицама, који су трајали од 12. до 20. октобра 1944. године стајало је живота близу 3000 партизана и 1000 црвеноармејаца. У самом центру Београда ратовало се за здања поред којих се данас пролази потпуно равнодушно. Како се не би заборавиле чињенице које су обележиле део антифашистичке историје у недељу су организовани обиласци тих места, на којима ће у понедељак у част јубилеја ослобођења чланови хора Проба певати антифашистичке песме. Где тачно открива историчар Милан Радановић. 

Застава на врху облакодера

“Рецимо Народно позориште је три пута заузимано, погинуо је велики број да би тек партизани успели трећи пут да га освоје и то италијански, припадници батаљона Гарибалди у оквиру Прве пролтерске бригаде. Приликом заузимања Дома војске пало је много припадника Прве пролетерске бригаде, као и палате Албанија. Вођена је вишечасовна борба унутар зграде за сваки спрат, сваку собу у том здању”, објашњава Радановић.

Постављање тадашње југословенске заставе с петокраком на врх палате Албанија, једини градски облакодер, у коме су се према сећању непосредних учесника борби налазила три немачка митраљеска гнезда, значило је коначни слом окупационих снага у Београду.