ДАНАС СЕ СЛАВИ ЂУРЂИЦ: Зашто се у зору коље црно пиле или црни петао?!
Славу Ђурђиц, спомен на пренос моштију светог Георгија, великомученика и борца за хришћаство, обележиће данас српска православна црква и сви верници.
Слава Ђурђиц је по бројности свечара на осмом месту слава код Срба. Обележава се припремом славског колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве.
Свети Георгије је веома поштован у нашем народу и слави се два пута годишње – као празник преноса моштију светитеља (Ђурђиц) и 6. маја (23. априла по календару СПЦ) када се обележава дан његове смрти (Ђурђевдан).
Како је представљен СВЕТИ ЂОРЂЕ на иконама?
На православним иконама свети Георгије представљен је како са крстастим мачем убија аждају која је симбол пагнске вере, док је на икони која се износи на Ђурђиц представљен како држи копље у рукама.
Обичаји и веровања
У селима западне Србије у ове дане се клало, ћутећи у рану зору на кућном прагу, црно пиле или млад црни петао. Претходно се пилету или певцу завеже црним концем кљун да не би пустио никаквог гласа. Одсечена пилећа глава везивала се црвеним концем о вериге, па се са њом бајало у време доласка вукова.
Херцеговци су у ове дане клали црно јаре. Одрану кожу су закопавали у земљу, а главу побијали на врх тора. Вукове тих дана нико није ловио, јер би им то донело велику несрећу.
Народна прича говори о човеку који је секао дрва у шуми, када су га пресрели вукови, предвођени највећим, хромим вуком, који га је упитао да ли слави светог Мрату. Уплашен сељак га је слагао да слави после чега су се вукови покупили и отишли. Човек отрча право код попа и јави му да узима Мрату за приславу, а од те године вукови нису више залазили у његов тор.
Једна од најлепших легенди која се везује за светог Георгија гласи овако:
“По предању, у језеру у близини града Лида, у Палестини, живио је огроман змај, који је мештанима оближњег града Вирита стварао бројне неприлике. Змај је често излазио из језера и прождирао људе који би се нашли у близини језера а, поред тога, имао је и отрован задах од кога су се људи разбољевали и често и умирали. Житељи овог краја су се најзад обратили и свом владару за помоћ али им он заповеди, да би се решили својих проблема са змајем, да сваког дана на обали језера жртвују по једно дете. Народ то прихвати и од сутрашњег дана започне жртвовање деце.
Сваког јутра је по једно дете било остављано крај језера и убрзо и прождирано. На крају је дошао ред и на ћерку тог владара, јединицу, коју окитише и припремише за жртву змају. Док је уплакана девојка стајала крај језера, пред њом се указао свети Георгије, јашући на коњу, са копљем у руци. Тад је и змај изашао из језера а Георгије је појурио ка њему и забио му копље у чељуст, пригњечивши га за земљу. По Георгијевом наређењу, девојка везује свој појас змају око врата и води га према граду. Градски владар и сви житељи због тога примише хришћанство а у граду убрзо буде изграђена и велика црква посвећена пресветој Богородици и светом Георгију”