Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Дао је дечаку паре за млеко, а онда чуо причу од које ћете заплакати!

13.12.2014. 22:09
Пише:
Србија Данас
dečak
дечак / Извор: Профимедиа

Већ пар дана друштвеним мрежама кружи статус који је разнежио и потресао све који су наишли на њега.

Влада Миловановић је на свом фејсбук профилу објавио причу од које је и сам занемео. Чекао је превоз, мислио је да је дан као и сваки други, али је тог дана упознао једног дечака који му је тражио новац за млеко и  за ког је мислио да је просјак.

Након пар реченица измењених са дететом, схватио је да је прича много комплекснија него што изгледа у први мах.

Vlada fejs
Влада фејс / Извор: Фото: Facebook printscreen

Покушаћу да будем тачан у овој фрапантној причи али не и кратак ,јер ово сто ми се десило у задњих сат времена а желим да вам испричам,то изискује. Наиме, док чекам 52 на Звенцу,прилази ми дечкић онако бојажљиво и некако срамљиво те ме запита "извините чико,јел би могли да ми оставите мало тог вашег чоколадног млека,знате јео сам сада пицу и жедан сам а немам више пара?!" гледам и не верујем, бео, без акцента, лепо обучен и обувен, чист и леп црнокоси плавооки мршав дечкић "хоћеш да ти купим цело чоколадно и још нешто да једеш?"

Он се насмеја "па ако имате пара, може али само чоколадно, нећу више да једем, пица ми је била таман а сад ћу да идем да спавам, хвала вам" прелазимо до пекаре "а како се зовеш и колико имаш година" питам га ја, а он онако са ставом "Јован и имам 11г, мислим имаћу за Божић" купим чоколадно и враћамо се ка станици "добро,то је све ок, али реци ми шта радиш овде овако касно или је рано?" погледам га онако мало прекорно "па чекам 52 исто ко и ви,ја живим код Мека на Брду,јел знате где је то?" климнем потвдно главом "а шта ћеш овде, мали си ти за ноћни провод?" он одпи мало млека "па знате како, не волим о томе да причам, али када ме већ питате ево да вам кажем.

Знате, моја мама је оно" и показа ми средњи прст "обично ради на улици" застаде и одпи још мало, док су се мени очи избечиле "задњих пар дана је болесна, па ради кући и вечерас их има тројицу, па је брату и мени дала 300 динара да идемо до града и да се не враћамо пре 5" не верујем шта ми дете прича "аха имаш брата,па где је он сада?" слегнуо је раменима "ма за њега ме баш брига,знате он је старији има 14г и у неком лошем је фазону, пије пиво а ја не волим јер је горко а и пуши, мени је то тотално безвезе, што би неко пушио и угрожавао своје здравље?!" слушам и палим цигару "када смо дошли у град, он је купио ону флашу пива од литар и цигаре а мени дао 70дин за пицу.

Ту смо се растали,он је отишао негде да нађе,како он каже екипу а ја сам шетао Кнезом и ишао сам у Скадарлију и сада ево идем кући...а јел има 5?" погледам телефон и намигнем му "сад ће за 5 мин" "супер, већ ми постаје хладно" ћутим и не знам шта да кажем, појављује се бус,улазимо и седамо заједно.

Тек што је кренуо бус, он посрка чоколадно и онако погледом тражи канту "ови нови бусеви су скроз добри,мислим греју и то али немају канте за ђубре а то је баш безвезе,ма нема везе бацићу када изађем" нисам сигуран шта сам осећао у том тренутку али знам да језу која ми је пролазила уз кичму никада нећу заборавити.

Ћутимо и возимо се а негде код Сајма га приупитах "Јоване,извини што те питам а јел имаш тату?" он ме погледа онако тупо "имам али као да га немам,он ради у Русији, барем тако мама каже а право да вам кажем ја мислим да је он уствари у затвору већ годину дана али о томе нећу да причам,знате он је лош човек!" ту ми је већ кнедла стала у грлу а у очима се појавише сузе.

Окренуо сам главу од њега и невесто брисао очи "а сто плачете?" ту сам се вец загрцнуо "па немам појма,знас Јоване,много си добар дечко и поред свега што те сналази у животу" вадим телефон и показујем му Лазареву слику "јаооо што је сладак а ко је то,јел то ваш син?" "да,то је Лазар и има 3 и по године" "па и мој брат је Лазар" искезио се од увета до увета "јел имате још неку слику?" улазим у албум и показујем му "како је луд,видите ста ради са мачком,како се не плаши,па скоро је већа од њега?" "ма тај се не плаши никога и ничега,он је много добар али и нестшсан,знас" вец смо на Брду код цркве,враћам телефон и вадим новчаник "узми ову хиљадарку,да имаш за себе,купи нешто,знаћес ти шта већ,паметан си и добар" помазим га по капуљачи (коју није ни скидао са главе) и гурам му сома у џеп "не чико,ја то не могу да узмем,па ви имате дете и треба вама" "е, ја силазим на следећој а где ви силазите?" "у Жаркову код maxija" устао је и насмејао се "мој брат каже,да у Жаркову живе сељаци али то је глупост јел да,довиђења и хвала вам за чоколадно млеко,љубите Лазара" "хоћу хвала,и молим те буди добар као што јеси" климнуо је главом и излетео из буса право на канту на станици у коју је закуцао тетра пак,и отрчао у мрак..ЈЕ*ЕМ ТИ СВЕ"