ДОДЕЉЕНА НИНОВА НАГРАДА: Награђен роман "Кућа сећања и заборава" Филипа Давида

У најужем избору за 61. НИН-ову награду за роман године били су Ото Хорват "Сабо је стао" (издавач Културни центар Новог Сада), Филип Давид "Кућа сећања и заборава" (Лагуна, Београд) и Давид Албахари "Животињско царство" (Чаробна књига, Београд).

Писана у препознатљивом стилу угледног аутора, "Кућа сећања и заборава" је један од најаутентичнијих романа новије српске књижевности, наводи Лагуна која је до сада објавила и његове романе "Сан о љубави и смрти" и "Ходочасници неба и земље".

Алберт Вајс је још од детињства имао прилике да промени свој идентитет. Након што је 1942. године под окриљем ужасног рата остао без родитеља и брата Елијаха, неко време је провео у кући фолксдојчера који га називају Ханс и нуде му да замени њиховог несталог сина и тако се спасе од сигурне смрти. Алберт се тада ипак одлучује да сачува свој идентитет и побегне из немачке породице која га је умало усвојила.

Много година касније, на једној од конференција о Другом светском рату на којима учествује, Вајс лутајући ноћу њујоршким улицама наилази на "Кућу сећања и заборава". У једној од просторија овог необичног здања похрањено је непрегледно историјско памћење. Алберт у једном екрану може да као на филму види сцене страдања својих родитеља и Елијаховог нестанка за који се осећа кривим, јер је млађи брат био поверен њему на чување.

Огромни бол који је осетио јаче но икад може да нестане ако он у следећој просторији ове чудесне куће избрише сопствено памћење или, чак, ишчезне попут свог рођака, чувеног илузионисте Худинија (Ерика Вајса). Хоће ли Алберт искористити последњу шансу да промени свој идентитет у складу са речима једног свог пријатеља и сународника "Памћење је страшније од сваког заборава" или ће одлучити да остане то што јесте, без обзира на бол који га раздире?

Овогодишњи добитник НИН-ове награде за књижевност Филип Давид био је уредник Драмског програма Телевизије Београд до деведесетих година, када му је Милошевићевим доласком на власт, забрањен улазак у зграду телевизије.

Рођен је 1940. године у Крагујевцу, дипломирао је југословенску и светску књижевност и драматургију.

И његов роман "Ходочасници неба и земље" наишао је на изузетан пријем критике и читалаца, објављен је и изван Србије.

Као драматург и професор драматургије на београдском Факултету драмских уметности, сарађивао је на више сценарија, из којих су настали познати филмови југословенске кинематографије: Ко то тамо пева, Слободана Шијана, Окупација у 26 слика, Лордана Зафрановића и Буре барута Горана Паскаљевића.

Давид, који је у међувремену отишао у пензију, посветио се писању прозе.

Приповетке и роман Ходочасници су добили награде: Награду Младости, награду Милан Ракић, БИГЗ-ову и Просветину награду за најбољу књигу године, Андрићеву награду.

"Она је опасна по здравље писца јер месец дана од тренутка када се објави најужи избор па све до овог тренутка тензије стално расту, писац хтео не хтео ту је присутан и ништа не може да ради", изјавио је Давид данас након саопштења одлуке жирија.

Он је захвалио Лагуни и директору Дејану Папићу што су објавили књигу "Кућа сећања и заборава", уреднику Игору Маројевићу који је први читалац и много је помогао да одбаци оно што је сувишно и дода што у првој верзији књиге није било.

"Књига сада има свој самостални живот, сваки читалац даје књизи неко ново значење и читаоци поред ове награде која упозорава да књига постоји, читаоци су ти који одређују судбину књиге", рекао је Давид.

У образложењу жирија истакнуто је да је Давидов роман сугестивна студија зла. Кроз причу о фашизму у Другом светском рату и страдању Јевреја роман уметнички доследно говори о злу у човеку, смрти и памћењу као сили која све надилази.

Према оцени жирија у саставу Владислава Гордић Петковић (председница), Мића Вујичић, Јасмина Врбавац, Михајло Пантић и Божо Копривица, овај роман написан у најбољој традицији европске и српске књижевности је сугестивна студија зла у историји и човеку која сучељава четири животне приче Јевреја страдалника и њихових породица у потресном сведочењу сачињеном од дневника, писама и сновиђења.

Честитајући Давиду на награди Пантић је рекао да је његова књига заслужено добила НИН-ову награду, да је велика срећа и привилегија жирија што је ове године имао прилике да разговара о истинским књижевним и естетским вредностима.

"Српска проза је у одличном стању, у ужем избору смо имали три књиге које се у сваком погледу могу поредити са било којом књигом из актуелне европске књижевне продукције, те три књиге ма колико су језички различите баве се темељним, фундаменталним темама битним за човека", истакао је Пантић.

Према речима Врбавац, дуго није било виђено да три изврсна романа буду у најужем избору за НИН-ову награду. Сва три романа говоре о трагедијама, смрти и злу.

"Давид је написао роман који говори о великој теми, трагедији и злу у Другом светском рату, то је прави добитник НИН-ове награде какав треба да буде, прича не само о Холокаусту већ и о трагедији обележавања једног идентитета, прича о томе како је сећање и памћење оно што карактерише људску расу и да без сећања и памћења не би било ни човека", казала је Врбавац.

Према њеним речима књига је у најбољој традицији српске књижевности од Киша, Албахарија, говори о једној од највећих загонетки а то је тема зла у човеку и како га превазићи.

Копривица је оценио да ова књига која говори о фашизму и опасностима од њега је књига против заборава, књига о храбрости, како појединачна храброст може да се супротстави злу, она је опомињућа али има видљиву духовитост без које и у најмрачнијим временима нема опстанка.

Према речима Гордић Петковић три књиге у ужем избору заслужено су ушле у финале, оне су врло суверене, надмоћне књиге које ће трајати много година.