Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ДОГОВОРЕНО У БРИСЕЛУ: Преко ових 17 тачака до решења мигрантске кризе

26.10.2015. 10:36
Пише:
Србија Данас
Samit u Briselu
Самит у Бриселу / Извор: Реутерс

Лидери 13 земаља Европе сагласили су се на мини-самиту у Бриселу о низу мера, тј. донели су акциони план од 17 тачака за решавање мигрантске кризе.

Немачка канцеларка Ангела Меркел посебно је истакла позитиван допринос Србије.

Основни циљ свих мера јесте да се успори кретање десетине хиљада избеглица.

Немачка канцеларка је рекла да је крајњи циљ састанка био да се олакшају патње великог броја миграната из Сирије и Авганистана, који преко Западног Балкана покушавају да се домогну Европе и да досадашња пракса није увек била у складу са европским вредностима.

"Србија и Словенија су биле веома конструктивне", изјавила је Меркел, која је са премијером Србије Александром Вучићем и шефовима држава и влада Грчке, Македоније, Бугарске, Румуније, Мађарске, Хрватске, Словеније, Аустрије, Луксембурга и Холандије расправљала о управљању избегличком кризом.

"Ово је био лакмус тест за Европску унију", рекла је Меркел на конференцији за новинаре након самита о западнобалканској рути миграната у седишту Европске комисије, који је почео у недељу поподне, а завршио се нешто после поноћи.

Ово је седамнаест тачака које представљају први корак у решавању мигрантске кризе: 

  • 1. Успостављање контактних тачака у року од 24 сата како би се омогућила дневна размена информација и координација у циљу контролисаног и равномерног кретања људи дуж балканске руте.
  • 2. Достављање процене потреба за помоћ од Европске уније у року од 24 сата.
  • 3. Ограничавање споредних кретања - Избеглице и мигранте не треба премештати на границу друге земље региона без претходног информисања суседне државе.
  • 4. Повећавање капацитета како би се обезбедили привремени смештај, храна и санитарно-здравствена заштита.
  • 5. Грчка треба да увећа прихватне капацитете за 30.000 места до краја године, док би УНХЦР требало да обезбеди бар још 20.000 места у тој земљи, што је предуслов да би план хитне релокације избеглица функционисао.
  • 6. Очекује се финансијска помоћ за Грчку и УНХЦР.
  • 7. Сарадња са УНХЦР-ом који ће подржавати повећање прихватних капацитета за 50.000 мјеста у земљама дуж балканске руте.
  • 8. Сарадња са међународним финансијским институцијама, попут Европске инвестицоне банке, Европске банке за обнову и развој и Банке за развој Савета Европе, које су спремне да финансијски подрже земље дуж балканске руте.
  • 9. Обезбеђивање пуних капацитета за регистрцију долазака, уз максималну употребу биометријских података.
  • Размена информација о токовима и броју избеглица и, уколико је потребно, информација о свим пристиглим избеглицама и мигрантима на територији једне државе.
  • 10. Сарадња са агенцијама ЕУ како би се успоставила поменута размена информација.
  • 11. Појачавање националних и координисаних напора како би се мигранти којима није потребна међународна заштита вратили у земље порекла у сарадњи са Frontexom.
  • 12. Сарадња са Европском комисијом и Frontexom како би се убрзала практична сарадња у вези са реадмисијом у треће земље, нарочито са Авганистаном, Бангладешом и Пакистаном. Комисија треба да ради на имплементацији постојећих уговора о реадмисији и да почне да ради на новим споразумима о реадмисији са релевантним државама.
  • 13. Повећање напора у заштити граница, укључујући: финализирање и имплементацију акционог плана ЕУ и Турске; искориштавање потенцијала уговора о реадмисији између ЕУ и Турске; ојачавање поморске операције Посејдон у Грчкој; појачавање Frontexove подршке на граници Бугарске и Турске; јачање граничне сарадње Грчке и Македоније уз подршку УНХЦР-а; Грчка, Македонија и Албанија морају да појачају управљање спољном границом, уз Frontexovu подршку регистрацији у Грчкој; сарадња са Frontexom у надзору прелазака српско-хрватске границе, уз регистрацију и узимање отисака прстију; слање 400 полицајаца у Словенију у року од недељу дана; јачање Frontexove мреже за процену ризика на западном Балкану кроз интензивно слање извештаја свих држава; употреба РАБИТ механизма где за то има потребе.
  • 14. Одбијање уласка грађанима трећих земаља који не потврде жељу да затраже међународну заштиту.
  • 15. Јачање акција против кријумчарења и трговине људима, уз подршку Еуропола, Frontexa и Интерпола.
  • 16. Коришћење свих могућих средстава комуникације како би се избеглице и мигранти информисали о својим правима и обавезама, а нарочито о последицама одбијања да се региструју, оставе отиске прстију или одбију да затраже заштиту тамо где се тренутно налазе.
  • 17. Надзор спровођења ових мера на недељној бази. Комисија ће успоставити координацију за националним тачкама комуникације.