СРБИЈА НА ДНУ ПО БРОЈУ ДОНОРА ОРГАНА: Питали смо грађане ЗАШТО је то тако
"Донирао бих органе али само у случају да тачно знам ко ће да их добије после моје смрти. Не бих желео да мој орган припадне неком ко се обогатио на туђој несрећи, а сматрам да такви данас имају новац да плате лечење. " Н.Б.(40), један је од одговора на питање да ли би завештали своје органе.
Директор Управе за биомедицину Ненад Милојичић истакао је да до данас у Србији има 18 донора, а да је пресађено 32 бубрега, седам јетри и пет срца.
- То је мало донора, потребно је да повећамо њихов број и подигнемо свест грађана о потреби донирања и завештања органа - рекао је Милојичић.
Он је додао да би било добро имати минимум 10 донора на милион становника, односно око 70 донора годишње како би се ушло у Еуротрансплант, у оквиру којег се размењују органи и пацијенти брже добијали органе.
Зашто смо на дну по броју донора?
Да грађанима Србије не мањка креативности али ни параноје и неинформисаности када је ова тема у питању, доказ су ставови испитаника о овој тематици:
- Не бих завештао своје органе. Плашим се да би неко то могао да злоупотреби. Конкретно, да моје информације учини доступним неком ко је довољно моћан и ко би могао да ми науди - каже студент С.М. (22).
Осим параноје, разлози су и естетске ( "Не, не желим да ме секу. Желим да изгледам лепо и после смрти" М. О. (31)); али и религиозне природе ( "Тело је храм и не бих да га скрнаве" А.К. (36))
А неки су једноставно превише лењи: - Можда бих и завештао, али мрзи ме да пролазим кроз сву ту папирологију - И. Л. (34).
Међутим, има и светлих примера:Но, сви које само лењост спречава да помогну другима, треба да знају да је статистички гледано много већа могућност да дођемо у ситуацију да нам затреба орган него да га донирамо.
- Да, активни сам давалац крви и сматрам да је то хуман чин који ће некоме спасити живот, тако да ћу у најскорије време отићи и потписати донорску картицу - каже М. М. (25).
Наишли смо и на оне који су већ постали власници ових картица:
- Пре пар година сам чуо за ту акцију. Заједно са братом сам отишао на ВМА и ушли смо у донорски програм" каже за наш портал З.Р. (27).
Има и оних неодлучних:
- Дуго сам размишљала о томе, али још увек нисам донела коначну одлуку. Моја два другара имају донорске картице, али ја никако да се одлучим на тај чин. Ближе сам одлуци да ипак то учиним јер сматрам да ћу тако спасити некоме живот, а на неки начин ћу и ја наставити да живим - каже Маја (24).
14 година већ траје програм
Програм завештања органа у Србији започела је ВМА 2002. и од тада је 75.000 грађана завештало своје органе.
"Жута кућа" плаши грађане
- Када је потписивање донорске картице у питању већини људи је прва асоцијација "жута кућа" и трговина органима" кажу нам са ВМА, и додају да је неопходно да сви заједно, као друштво, покушамо да подигнемо свест грађана о важности донирања органа и омогућимо онима којима је трансплантација једини спас да наставе да живе.