ДУШАН КОВАЧЕВИЋ: Мало је интелектуалаца у политици!
Познати режисер анализира Србију данас, као и то на чему бисмо морали да порадимо следеће године.
Српски академик, редитељ, драмски писац, сценариста и позоришни радник волео би да се Косово врати у оквир Србије, али пошто се он уопште не пита – написаће једну протестну песму. Упоредио је то са писањем утешних речи блиској и драгој особи која је тешко болесна.
У интервјуу за Политику, овај режисер је изјавио да Србија никада није имала толико битних и важних људи који су се слушали.
- Имала је људе који су причали, али су причали на местима која нису битна за политичко одлучивање. Врло су били ретки људи који су били и врхунски интелектуалци и људи у политици. То у Србији скоро да није било, и ако је било онда има безброј места без имена и презимена, људи који су улазили у политику, излазили из политике не остављајући било какав траг.
Навео је да је један од таквих био Иво Андрић, који је, као човек дипломатије, већи део живота провео у свету, а да му је чак и то било замерено касније због фотографије на којој се руковао са Хитлером.
Прочитајте и:
БЕШТИЋ: Уметници су деградирани, уморан сам од скидања у представама
ИГОР ЂОРЂЕВИЋ: Живимо у доба униформисане глупости
БОЈАНА БОРИЋ-БРЕШКОВИЋ: Народни музеј је истински симбол културе Србије
Ковачевић сматра да бисмо у следећој години морали сви заједно да поведемо мало више рачуна о здрављу, свако понаособ и да колико је могуће, мало више обратимо пажњу на оне којима можемо да помогнемо.
- Увек неко има више од другога, и увек неко некоме може да помогне. Чак и онај који нема, има више од некога који апсолутно нема ништа. И то би била једна лепа порука коју би свако морао да покрене од самога себе.
За дневни лист "Блиц", Душан Ковачевић се осврнуо на ситуацији у култури:
- Законом је, грубо говорећи, предвиђено да се наша национална кућа културе темељно реконструише. То је предлог, то пише на тараби. Међутим, постоји један мали проблем: пара за ту "реконструкцију" нема, а и оно мало што се одваја од укупног буџета подели се онима који су ближи шефу кухиње. И није само новац проблем. Већи проблем је сазнање да појам и вредности културе нестају, да се некултура изборила у свим видовима живота.
- Оно што је јуче било срамота, данас је понос; оно што се сматрало стидом, данас је врлина; простаклук је мерило вредности и пут којим би требало ићи, по узору на већину богатих и славних. И шта вам треба више осим славе и богатства? Која је то још вредност потребна генерацијама које одрастају на чврстим, моћним темељима некултуре, неукуса, простаклука...