ФЕЈСБУК – ГРМ ЗА МАНИЈАКЕ: Не радите ово, да и ваше дете не постане мамац
Било који корисник фејсбука може лагано да сазна скоро све. Од тога с ким се дружи, где живи, куда се креће, шта воли, шта не воли. Све је врло једноставно. Ко се иоле разуме у компјутере, једноставним претраживањем, кликтањем, скроловањем, кључним речима може да пронађе било кога.
Случај отмице мале Маше покренуо је питање безбедности на фејсбуку и уопште интернету, након информације да је ова девојчица као мета изабрана баш тим путем. Покушали смо да сазнамо колико смо, као друштво, уопште свесни своје изложености опасностима на интернету, обзиром да смо као нација при светском врху у коришћењу друштвених мрежа.
„Мора се врло пажљиво поступати када су у питању лични подаци и фотографије. Сама драж и велики успех фејсбука састоје се у чињеници да ми можемо да поделимо са другима све оно што нас у том тренутку радује. Та радост дељења и дружења коју она представља је нешто лепо за добронамерне људе, за злонамерне она само представља огроман извор информација“, каже за портал SrbijaDanas.com, Зоран Живковић, председник Друштва за информациону безбедност Србије.
На питање да ли је било потребно нарочито информатичко знање да неко из Француске пронађе „одговарајуће“ дете у Србији, с обзиром на приче да су се користили бинарни кодови, каже да то не мора да буде случај:
„Било који корисник Фејсбука може лагано да сазна скоро све. Од тога с ким се дружи, где живи, куда се креће, шта воли, шта не воли. Све је врло једноставно. Ко се иоле разуме у компјутере, једноставним претраживањем, кликтањем, скроловањем, кључним речима може да пронађе било кога“.
Приче иду на сто и један начин, помиње се и коришћење софтвера за препознавање ликова, међутим, не мора то да буде случај. Обичним претраживањем по Фејсбуку, уз доста издвојеног времена, може да се нађе много података и да се они злоупотребе, објашњава Живковић.
Фејсбук није наш комшилук
Да је проблем едукације у Србији велики, када је безбедност на интернету у питању, потврђују нам из Друштва за информациону безбедност. Но, проблем је и наш однос према том медију.
„Ми смо отворени, по природи, и помало наивни. То је ствар васпитања. Све оно што нисмо до јуче били спремни да поделимо са другарима у разреду, комшијама, у радној средини, не значи да треба поделити и на фејсбуку или другим социјалним мрежама. Просто људи не знају и не мисле својом главом. Људи мисле ако су они добронамерни да су и други такви“, каже наш саговорник.
Превентива најбоље решење
У духу стандардног кућног васпитања треба да се поставимо и према друштвеним мрежама. Оно што би задржали за себе, не треба делити ни на друштвеним мрежама.
Како доживљавамо Фејсбук?
Најновије информације говоре о томе да су Машу отмичари пронашли на ФБ профилу Машиног оца. Када се отмица десила, сви су осуђивали родитеље због многобројних окачених слика на профилима оба родитеља.
Међутим, у тренутку дељења фотографија, сигурно да нису ни помислили да баш слике њиховог детета могу послужити некоме за најпрљавије радње. Дан након отмице, уклоњене су све слике девојчице и профили су закључани.
Треба да знате да и након уклањања фотографија, све оне остају у Фејсбуковом систему.
Сви смо повезани
Поред једне од Машиних слика на профилу њене мајке, била је преписка са неким на француском језику. Да ли их је заједнички пријатељ одвео до отмичара који су француски држављани или је све велика случајност, за сада остаје мистерија. Размислите.
Прочитајте и: