Гардијан: Сукоб Сиризе "са владарима еврозоне" обликоваће будућност Европе
Европска елита жели промену режима у Грчкој и није јој довољно да Сириза само поклекне, пише данас у ауторском тексту британски "Гардијан".
Уредник "Гардијана" Сеумас Милне у коментару наводи да је "изван сваке сумње" да немачка канцеларка Ангела Меркел и тројка коју чине међународни кредитори жели да уклони изабрану владу у Атини.
"Они желе промену режима. Наравно, не војном силом, овом операцијом управљају Берлин и Брисел, а не Вашингтон", пише британски лист. Све што су учинили протеклих недеља у вези са администрацијом левичарске Сиризе, изабране да прекине политику штедње, чини се осмишљеним да подели или дискредитује владу грчког премијера Алексиса Ципраса, наводи "Гардијан".
Аутор као пример таквог покушаја наводи понуду Ципраса "која је изгледала као скоро потпуно прихватање пакета мера штедње о коме је за недељу заказао референдум", али је Меркел одбацила могућност разговора, све док се не види резултат гласања.
Циљ је да се Ципрасова влада понизи
"Назнака искреног компромиса нема. Циљ је очигледно да се Ципрасова влада понизи и у току су припреме за њену привремену замену администрацијом која ће бити послушнија", наводи "Гардијан". Према најоптимистичнијем сценарију, из докумената ММФ-а, мере штедње у Грчкој трајаће бар до 2030, наводи британски лист.
"Уколико успеју да Ципраса свргну са места премијера, онда би се мање деструктиван пакет могао понудити неком послушнијем грчком лидеру који ће га заменити", наводи "Гардијан". Зато је ЕЦБ одлучила да укине хитно финансирање грчких банака након што је Ципрас расписао референдум о мерама штедње, што је резултирало затварањем банака и контролом капитала, сматра "Гардијан".
Британски лист наводи да је, по расписивању референдума, "један европски лидер за другим упозоравао Грке да се не обазиру на владу и гласају "за", јер ће у супротном бити избачени из еврозоне, са драстичним последицама".
Страх да ће политика Грчке изазвати ланчану реакцију
Страх Берлина и Брисела лежи у томе да ће грађани земаља попут Шпаније и Португала, који су поднели највећи терет штедње у еврозони, желети да се и њима дугови отпишу и да се политика штедње прекине, наводи "Гардијан".
"Они то називају "моралним ризиком". Али то нема никакве везе са моралом, већ је искључива последица дисфункционалне монетарне уније, једног деструктивног неолибералног економског модела наметнутог споразумом, и политике штедње која се спроводи како би се осигурао профит корпорација", пише "Гардијан".
Према писању "Гардијана", права опасност за Европу је заправо то да, уколико Сириза попусти или се распадне, та пропаст изазове пад популарности покрета попут Подемоса у Шпанији, што би онда оставило брисани простор за десничарске популисте.
"У сваком случају, било који договор Грчке и Европе којим дуг не би био отписан, а штедња окончана - само ће одложити кризу. Ако Сиризина влада преживи, мораће да промени правац. Њена судбина и њен хаотични сукоб са владарима еврозоне обликоваће будућност Европе", закључује "Гардијан".