ГРЧКА ОКРЕНУЛА ЛИСТ: Ипак не тражи отпис дуга?
Отпис дугова Грчкој који је био главни захтев бившег министра финансија Јаниса Варуфакиса, не налази се ни у једном документу које је Грчка упутила као нови пакет мера кредиторима.
Уместо тога, изричит захтев Грчке је да жели да остане део еврозоне и задржи евро као валуту.
“Овим предлогом, грчки народ и грчка влада потврђују своју преданост да испуне реформе које ће осигурати њено чланство у еврозони и излазак из економске кризе. Грчка влада се обавезује да ће у потпуности испунити све предложене реформе.”, навео је Ципрас у писму упућеном Бриселу уз списак реформи.
Зашто Грчка није тражила отпис дуга?
Остаје по мало нејасно због чега Грчка није затражила отпис дуга, с обзиром на то да су на трагу те идеје претходних дана побили и ММФ и Европски савет, чији су шефови јасно казали да је реструктурирање дуга Грчке неопходно.
Немачка канцеларка Ангела Меркел је, међутим, јуче одбацила ту идеју, рекавши да отпис дуга не долази у обзир.
Грчка предлаже приоритетне реформе које су веома сличне онима које су Грци на референдуму одлучно одбацили, пише Фајненшл тајмс.
Циљ је да примарни буџетски суфицит буде 3,5 одсто до 2018. године, мада је мало нејасно како ће се брзо доћи до тог нивоа. Ранија динамика од један одсто ове године, два одсто у следећој и три процента у 2017. години остала је у овом предлогу, али упечатљиво у загради, пише Фајненшл тајмс.
За две области око којих је било највише подела пре него што су преговори прекинути пре две недеље - реформа пореског система и пензијског система, постоји много конвергенције .
У систему ПДВ-а , Атина је обећала, као што су повериоци захтевали, да ће наћи нове приходе у износу од један одсто бруто домаћег производа (око 1,8 милијарди евра) сваке године . Такође се прихвата захтев поверилаца да прерађена храна буде опорезована стандардном стопом од 23 одсто.
Грчки предлог такође садржи и један од последњих захтева кредитора – премештање хотела у нижу ПДВ групу од 13 одсто.
Што се тиче паралелног пореског система за грчка оствра, а што је био захтев кредитора да се елиминише и створи јединствен порески систем, грчки предлог доноси извесна попуштања.
Наиме, предлаже се да се “елиминишу попусти на острвима”, али за почетак на оним већим, који су популарне туристичке атракције, али да остане за она најудаљенија. Тај захтев би, како оцењује ФТ могао да осујети сврху увођења јединственог пореског система.
Што се тиче пензионе реформе, Грчка тражи да пензиона реформа ступи на снагу у октобру ове године а не одмах, како то захтевају кредитори.
Али изгледа да је Атина прихватила крупне ставке у том делу – подизање старосне границе за пензионисање на 67 година до 2022. и постепено укидање субвенцијама сиромашнијим пензионерима до децембра 2019.
Питање је да ли је нови грчки предлог по мери другој страни у преговорима, с обзиром на то да је претходна понуда кредитора повучена и више не постоји.
Немачка канцеларка Ангела Меркел јасно је рекла да је оно што је потребно за нови пакет спасавања, што би могло коштати више од 70 милијарди евра, много другачије од програма реформи потребних да се ослободи само део помоћи, односно транша од 7,2 милијарде евра.
Дакле, може ли овај нови грчки план одговорити очекивањима Ангеле Меркел, пита се ФТ и додаје да је одлука о томе сада на кредиторској тројци – ММФ, ЕЦБ и Европској комисији.
Погледаје и: