Хришћанство цвета у Кини, а комунисти нису срећни због тога!
Хришћанство је у експанзији у Кини, због чега ова земља за неколико година може постати и највећа хришћанска нација на свету. Али, с успоном религије расте и прогон владајуће Комунистичке партије.
За Кину, експанзија хришћанства у 21 веку је запањујућа информација, с обзиром да је већи део кинеског друштва изузетно предузетнички настројен и живи иза "затворених врата", док народ веома цени богатство, моћ и тајност – а да не помињемо и то да званична политика и образовање промовишу атеизам.
Ипак, док практиковање хришћанства опада у многим деловима света, у Кини нагло расте. Упркос државним ограничењима забележен је раст евангелистичког протестантизма у готово свим деловима земље, што се објашњава како чежњом људи за духовним животом тако и индивидуалним људским потребама у колективном друштву, пише "Бизнис инсајдер".
У Кини постоји и Православна црква која је настала с проширењем Руске Империје на Далеки Исток током1651. године, док аутокефална Кинеска православна црква постоји од 1956. године, када је добила аутономни статус од Московске патријаршије.
Највећа хришћанска нација на свету до 2030. године?
Западне посетиоце, навикнуте на празне богомоље у Америци или Европи, може запанити типично недељно окупљање у урбаним богомољама Кине, које су величине осредњег конференцијског центра, и испред којих стоји ред људи (дугачак по неколико блокова) који жели да уђе на једно од служби. Само у граду Вензоу, који броји више од 9 милиона људи, њих 1,2 милиона су протестанати. Због тога, овај град називају "кинеским Јерусалимом".
Деценијама је хришћанство у Кини сматрано нешто више као хоби за старије жене са села. Али демографија религије у Кини се драматично променила последњих година. Нова хришћански верници у Кини данас су млађи, образованији, урбани и богатији.
Према једној процени, ако се задржи садашња стопа раста, Кина ће постати највећа хришћанска нација на свету до 2030. године. Пре званичним подацима шефа за Верске послове у Кине, 500.000 људи је крштено сваке године у земљи.
За сада, најважнији проблем урбаног хришћанства у Кини јесте недостатак простора. Међутим, проблем ускоро може да направи и држава. Како је евангелистичко хришћанство у наглом порасту, званичници страхују да би могло да угрози њихов ауторитет.
Већ данас број хришћана у Кини је највероватније већи од броја чланове Комунистичке партије. То може имати далекосежне импликације, како за кинеско друштво, тако и за странку која је изузетно нетолерантна према незваничним скуповима и другачијим гледиштима. У Кини, хришћани не могу бити чланови партије.
"Патриотске цркве"
Више од половине кинеских протестаната присуствује илегалним "кућним црквама" који окупљају приватно. Остатак иде у једну од службених тј. регистрованих протестантских цркава у Кини, као што је Чонги. Званичне или легалне цркве, познате од 1949. као "Патриотске", раде према уговору у којем стоји: "Ми смо патриоте, добри грађани. Волимо Кину. Ми нисмо дисиденти. Идемо у званичне школе теологије. И зато нам партија дозвољава слободу молитве".
Тако је и било, донедавно. Ипак, у последњих годину дана власти су напале и уништиле како незваничне тако и званичне протестанске цркве. Многи еванђелисти у Кини данас осећају да су на првим линијама још увек невидљиве борбе око вере, у којој су суочени са жестоком кампањом партијске државе да их делегитимизује.
Испод свега, остаје питање: Да ли ће Кина постати нови извор хришћанства у свету или место све већег сукоба између партије и мантије?
Погледајте још: