Инхаланти јесу дрога
Многи људи су изложени испарљивим растварачима, у кући или на послу, али их не сматрају дрогама јер та средства нису произведена у ту сврху.
Инхаланти су хемијска испарења која се удишу и стварају психоактивне ефекте, што значи да доводе до измене свести. Инхалирање се врши директно, са тканине, из посуде или кесе. Родитељи би требало да воде рачуна да деца не долазе у додир са овим производима јер су доступни и јефтини, те их због тога млади људи често злоупотребљавају.
Удисање одређених растварача може изазвати следеће појаве, које су неизлечиве:
- губитак слуха – боје у спреју, лепкови, средства за чишћење, коректор
- периферне неуропатије или грчеве екстремитета – плин, бензин, пасте за чишћење
- оштећења мозга или ЦНС-а – боје у спреју, лепкови
- оштећења коштане сржи – бензин
- оштећења бубрега и јетре – коректор, средства за хемијско чишћење
- недостатак кисеоника у крви – разређивач, ацетон.
Инхаланти се деле на раствараче, гасове и нитрате. У раствараче спадају бензин, лепак, коректор, боје, маркери и средства за чишћење. Гасови су бутан и пропан гас, кућни аеросоли у спреју, као што су: боје у спреју, лакови за косу, дезодоранси и заштитни спрејеви и медицински анестетички гасови: етер, хлороформ, халотан и гас који изазива смејање. У нитрате се убрајају алифатички нитрати, укључујући циклохексил нитрит, који је доступан свакоме, амил нитрит, који је доступан само на рецепт и бутил нитрит, који спада у илегалне супстанце.
Скоро сви инхаланти успоравају телесне и менталне функције, док неки изазивају дејство слично алкохолном пијанству, а неки изазивају халуцинације. Када се, кроз нос или уста, удахну у плућа, инхаланти изазивају интоксикацијске ефекте. Интоксикација траје неколико минута или више сати ако се узимање понавља. У почетку, корисници могу осетити лагану стимулацију. Настављајући инхалирање могу се осетити слободније и слабије ће се моћи контролисати. На крају корисник може изгубити свест.
Удисање високо концентрисаних количина хемикалија које се налазе у растварачима или спрејевима може директно узроковати престанак рада срца и смрт. Високе концентрације инхаланата могу узроковати смрт услед гушења, јер инхаланти долазе у плућа, а потом у централни нервни систем што доводи до престанка дисања.
Знакови који упућују на сумњу да особа можда "дува" лепак или неко друго слично средсво:
- мирис лепка или ацетона постаје доминантни лични мирис;
- повремена слабост ногу и тетурање премда особа није пијана;
- нагло побуђена страст према сакупљању најлонских кеса у соби, мистериозно нестајање лепка, ацетона, боја и лакова из куће;
- код недавног узимања, врло изражена дезоријентисаност и "изгубљеност";
- акутни проблеми са памћењем.
Смрт коју су изазвали инхаланти обично је узрокована веома високим концентрацијама испарења. Намерно удисање испаравања из пластичне или папирне кесе веома повећава опасност од угушења. Чак и кад се користе аеросоли или испарљива средства у складу са својом наменом (фарбање, чишћење), најбоље је да се то ради у добро проветреним просторијама или напољу.
Амил и бутил ниртати су повезани са Капоси саркомом (КС), врстом рака који се најчешће јавља код људи оболелих од АИДС-а. Студије о КС су показале да је много људи који имају КС користило испарљиве раствараче. Још увек се истражује хипотеза да су нитрати фактор који доприноси развоју КС код људи заражених ХИВ вирусом.
Лице које удише инхаланте изгледа конфузно, сметено је, као да је пијано. На одећи може имати флеке од супстанце, а присутан је и јак мирис на супстанцу, као да је у близини нешто фарбано или лакирано.