Исповест: Мрак и вода су били свуда око нас

Хала у којој је направљено прихватилиште / Извор: Србија Данас

„Уплашила сам се јер где год да се окренем били су само мрак и вода. Сада ми је овде лепо, али се бринем за папагаја и пса који су остали у кући“, каже Емилија Лаловић (6), која је са породицом спасена из Обреновца.

Емилију и њену велику породицу евакуисали су у недељу увече из поплављене куће у којој су провели три дана без сна. Према речима Емилијине баке, Злате Лаловић, у приземљу је вода достизала и до метар и по, па су све време проводили на спрату куће.

"Данима нисмо имали струје, а воду смо једва скупљали за најосновније потребе. Како у тим условима с децом? Сви око нас већ су били спасени, али ми живимо у завученој улици и спасиоци нису могли ни да наслуте да неког има", присећа се Емилијина мајка Јелена, и додаје да је њена ћерка све време била јако храбра. Док бака и мајка причају о несизвесности кроз коју су пролазили, Емилија се безбрижно игра у дворишту Дома “Сремчица”.

"Моја ћерка с породицом живи у кући преко пута нас, данима смо се довикивали стојећи на врху спољашњег степеништа и тераса. То нам је био једини начин да једне друге храбримо. Онда смо напокон у недељу увече зачули повике ’Је л’ има неког овде? Има ли преживелих?!’ ", прича бака Злата.

Спасиоци су их пронашли тек када су кануима кренули да обилазе град. Због уског чамца и мало места, могло је да стане само по двоје. Ту је настао проблем, јер мали Михајло није хтео да крене док сви не буду безбедни.

"Дете је вриштало, молила сам га да се смири, шта ћемо ако добије температуру. Тек када су му рекли да ће сваког од нас да превезу, успео је некако да се умири", описује бака Злата страхове једанестогодишњег унука.

(Блиц)