ИСПОВЕСТ ЖРТВЕ УДЕСА ИЗ СУРЧИНА: "Живим у паклу од тог трена"
"Откад су ме ударила кола, мој живот више није исти. Од тог тренутка живим у паклу! Била сам месец дана у коми, отац ми је недавно умро, а ја сам због свега покушала да се убијем, каже у потресној исповести Милица Спирић (18) из Сурчина.
Милицу и њену другарицу Сару Марјановић 12. јануара ове године ударио је колима Данило Вуковљак (57) у Скопљанској улици у Сурчину. Возач је побегао са места несреће, остављајући повређене девојчице на улици. Сара је лакше повређена, док је Милица након тога провела скоро месец дана у коми.
"Напунила сам недавно 18 година, а немам чему да се радујем", прича Милица за Курир. Она додаје да јој се живот од несреће скроз променио.
"Била сам у коми. Претрпела сам потрес и нагњечење мозга, прелом лобање и пет хематома. Откако сам изашла из болнице, пијем лекове због којих не смем да излазим на сунце и да улазим у воду, јер могу да добијем напад епилепсије. Само што сам почела да се опорављам, мој отац је преминуо", каже несрећна девојка.
Како каже, до несреће она је бринула о свом оцу који је имао тумор, био је оперисан, али његово стање се погоршало откад су је кола ударила.
"Видела сам оца како повраћа крв"
"Хранила сам га и водила рачуна о њему, кад је требало да се купа, звала сам стрица. Увек је говорио да изађем из куће да га не гледам, али ја нисам могла да га оставим. После несреће доживео је велики стрес. Верујем да је то само убрзало његову смрт", каже Милица. Наглашава да је неколико дана пре него што јој је отац преминуо видела како повраћа крв.
Остала је и без памћења
"Било му је много лоше, а ја сам кривила себе за то. Узела сам нож да себи исечем вене, али ме је мама у томе спречила. Много сам волела тату и страшно ми недостаје", каже девојчица. Нажалост, ни то није све. Милица је поред свих лоших ствари које су јој се догодиле имала и ту несрећу да је изгубила памћење.
Те вечери ишли смо да се договоримо где да чекамо српску Нову годину, а ја се ни оне претходне не сећам. До тада сам била мирна и повучена, а сада за секунду изгубим стрпљење", прича Милица, која је завршила трећи разред средње медицинске школе.
Милици смета сажаљење људи које среће на улици
"Ко год ме види, одмах почне да плаче. Махом су то старије жене, које одмах крену да плачу и говоре: "Јаој, јадно дете, добро си остала жива, нисам знала да си то ти". Као да не знају да све то желим што пре да заборавим", каже Милица.
Велика неправда
Милица наглашава да је после несреће добила жељу да једног дана буде судија јер ју је заболела неправда која је њој начињена.
"Било ми је ужасно тешко у судници. Тужитељка је све време наводила на то да сам крива што нисам ишла тротоаром. Па на том делу пута нема тротоара! Уосталом, он је нас ударио и побегао. Највише ме је заболело то што су његови синови рекли да се плаше да их мој тата не убије. Нико од њих није био да ме види и пита како сам", наглашава потресена девојка и додаје да још има страх да пређе улицу.
Трећи основни суд у Београду донео је 9. априла пресуду којом је усвојио споразум о признању кривице између тужилаштва и Данила Вуковљака. Он је својом "сеат ибицом" тешко повредио Милицу Спирић и њену другарицу Сару. Вуковљак је признао кривицу у замену за 14 месеци затвора и 10 месеци забране управљања моторним возилом.