ИСТОРИЈУ ПИШЕ ПОБЕДНИК: Различите верзије Великог рата
Ученици југоисточне Европе у својим уџбеницима добијају различите верзије историје, те тако ђаци Србије, Румуније, Босне и Херцеговине уче различиту верзију једне исте прошлости.
Овакав пропуст доводи до тога да се постави питање “Да ли је Принцип бо херој или терориста?“, и да се не зна стварни разлог зашто је избио рат. Овим текстом покушаћемо да укажемо на све разлике са којима се сусрећу исте генерације различитих држава.
Дакле, једно се може закључити већ на почетку: У Југославији је Принцип увек био представљан као борац за слободу, а тако је данас. У земљама бивше Југославије нећете чути да неко име Гаврила прља тиме што ће рећи да је терориста, већ ће његов значај уздизати чак до епских величина.
Без обзира што су уџбеници другачији до те мере да у Босни и Херцеговини постоје поделе на уџбенике за српске, хрватске и муслиманске ђаке, питање везано за Гаврила Принципа разликоваће се само у благим нијансама. Тако на пример, у књигама за хрватску и бошњачку децу он није представљен као глорификовани јунак, чак ни као јунак, али се и не демонизује његова величина. Док српски уџбеници тематизују чак и угњетавање којима је било изложено становништво након атентата на принца Фрединанда.
Јунак или злочинац?
У земљи североисточно од Србије, Румунији, у школским књигама врло јасно је атентат представљен као “Терористички чин“, те се Принцип осуђује као сваки други убица. Што се тиче разлога за почетак рата у румунским уџбеницима атентат се наводи само као повод, односно кап која је прелила чашу у политичким дешавањима и чаркама држава, а као главни разлог наводи се ривалитет ондашњих великих сила у борби за политички утицај.
Начин на који се се приказују и објашњавају узроци и разлози за почетак Првог светског рата, у земљама као што су Румунија и Бугарска, променили су се након пада комунизма. У Бугарским школама још давне 1989. године, Велики рат се повезивао са са интересима бугарске буржоазије, а за кривца се проглашавао империјализам као израз развоја капиталистичког друштва. Данас, је то схватање ипак промењено, историји се прилази са објективније стране и лишена је пропаганде.
Заједничка историја!
Како би се указало да постоје разлике у уџбеницима састављен је један, чији је издавач Савез европских наставника историје, који догађаје у бившој Југославији у периоду између 1912. и 1915. представља из различитих углова. Овај корак је веома важан како би се новим генерацијама пробудила свест и критичко мишљење помоћу ког ће моћи да суде о догађајима из прошлости.