Јад Вашем тужен због Шиндлерових докумената
ТЕЛ АВИВ - Аргентинка Ерика Розенберг тужила је музеј Меморијални центар холокауста Јад Вашем у Јерусалиму због докумената који су припадали Оскару Шиндлеру, немачком бизнисмену који је спасао више од 1.000 Јевреја у холокаусту у Другом светском рату.
Професор Ерика Розенберг тврди да су њени ти документи, који укључују копије листе спасених Јевреја, преносе израелски медији извештаје АФП-а. Шиндлерова прича најпознатија је из филма Стивена Спилберга "Шиндлерова листа", у коме је описано како се индустријалац полако окреће од свог циља, ратног профитерства, да спасе што је могуће више Јевреја.
Запосливиши јеврејске раднике у фабрици која је производила добра потребна за немачку ратну машинерију, хранећи их из сопствених фондова и штитећи од снага SS, Шиндлер је успео да спасе око 1.200 Јевреја. Када се рат завршио, остао је без пара и живео од помоћи захвалних преживелих Јевреја и јеврејских организација.
Документи о којима ће ускоро расправљати јерусалимски суд, нађени су у коферу у једном стану који је припадао Шиндлеру, а био је пренет у кућу пријатеља у Немачкој након његове смрти 1974. године.
Ерика Розенберг, биограф и наследница Шиндлерове супруге Емили, тврди да су документи њени, док Јад Вашем наводи да је то поклон пара у чијој су кући нађени. Розенберг и њен адвокат тврде такође да је Јад Вашем изнео документа из Немачке без дозволе и да је у томе покушала да га спречи 1999. године. Наводи Јад Вашем су, међутим, другачији.
"Емили никада није питала за те материјале. Тек након њене смрти их је њена пријатељица Ерика Розенберг тражила", рекла је портпаролка музеја у Јад Вашему за израелске медије.
"Верујемо да је Шиндлерова листа документ од историјског значаја и њено место је у јавности. Јад Вашем је легални власник тих докумената и у свако доба је поступао отворено и јавно", саопштио је музеј.
Бивша чланица Кнесета, израелског парлмента, а сада председница Центра организација преживелих у холокаусту, Колет Авитал, тврди да Розенберг мора да докаже да јој је кофер дат, у противном не може да победи у овом судском случају.
"Моје је мишљење да је место таквим документима у музеју, а не у приватним рукама и да се продају на аукцијама. Можда се може наћи компромис као и у ранијим случајевима (као што су украдена уметничка дела) и ако она може да докаже да је заиста власница, да јој се то надокнади", рекла је Авитал.
Године 2013. многи документи који су припадали Шиндлеру продати су на аукцији за 122.000 долара, укључујући и писмо на једној страни, које је он потписао 22. августа 1944, послатао из његове фабрике у Кракову.