ЈОШ САМО ПАР ГОДИНА ЗА НАС: Цитати из песама култног бенда ЕКВ!

Група је настала 1982. године у Београду, када су певач и гитариста групе "Шарло акробата", која се мало пре тога распала, Милан Младеновић и гитариста Драгомир Михајловић Гаги основали бенд "Катарина ИИ". Касније је група променила назив у "Екатарина Велика" (обично скраћивано на "ЕКВ").

Музика је постала бржа и енергичнија, али је задржала особине које ће бити карактеристика свих ЕКВ албума: суптилност и осећајност саме музике и поетични, интроспективни стихови Милана Младеновића. Екв је престао да постоји после његове смрти, 5. новембра 1994. године.

Група "ЕКВ" је оставила неизбрисив траг, а зашто је то тако сведоче стихови њихових песама:

• Људи одлазе, одлазе и одлазе... Овде је досадно, сви су побегли. На неко забавније место, далеко је, далеко је, Америка
• Растемо, пазимо, случајно газимо, твоје најблаже усне кажу одлазим. Анестезија, Анестезија...
• Ватра је остала у нама, шуме ће нас примити у мрак. Бежимо са овог светла, бежимо у мрак 
• Треба ми свет, отворен за погледе, отворен за трчање. И треба ми соба да прими пет хиљада људи, са дигнутим чашама, са дигнутим чашама
• И када мислим да је свега ми доста, кад кренем да се хватам за земљу опет осећам глад. Глад ми отима додир, глад ми узима душу
• Хеј мама, да ли знаш шта ради твој син? Хеј мама, да ли знаш ко је сада са њим? Хеј мама, можда стрепиш да ли је жив? Хеј мама, он је крив, он је крив, он је крив
• Путујемо изнад града, град се смеје, гледа на нас. Бежимо у ново јутро, изнад града, испод нас. Спојили смо длан и длан, променили ноћ за нас. Не губимо дах, не губимо дах, мала деца не познају страх
• Ми мењамо дан за ноћ, ми мењамо ноћ за дан... Пролазе бродови, трубе у част, звоне на узбуну. Деца уче да плачу, деца уче да познају свој глас
• Овај круг сам смислио, овај круг сам створио. Овај круг сам разбио, у ветар расуо. Ветар мисли, ветар зна, све што знамо ти и ја. Он ме воли, он ме носи, он ме разбија, аха, mmm...
• Ја сам одувек спавао, с' твојим именом на уснама. Ти си одувек спавала, с' мојим именом на уснама. И куд' год кренем, твоја је рука у мојој руци. И када желим нешто да кажем, ја кажем ми! Љубав, љубав, љубав, ах љубав!
• Вода пада у твоје очи боје меда. Ја сам дечак из воде, имам траг под левом мишком. На твоје усне боје меса, спустићу кап своје воде, пустићу глас из грла, ај, ај, ај, ај, ај, ај!
• Имали смо играчке и живели смо све, све оне игре на срећу, оне игре за људе, што је смислио неко, пре само пар година за нас. Да ли знаш како желим да те нађем? Да ли знам све шта требам да знам? Воли ме како никад ниси волела
• Није дотакла ништа што би могло да боли, њене руке су беле као лед. Њене мисли су чисте, она мисли да воли, она верује, верује!
• Размичеш завесе, гледаш обећани град, светла се пале и тиња жеља у теби. Још увек ти ђаволи вире из рукава, и сваки нокат крије отров љубави. Ти си сав мој бол, ти си сав мој бол!
• Ово је земља за нас, ово је земља за све наше људе. Ово је кућа за нас, ово је кућа за сву нашу децу. Погледај ме, о, погледај ме очима детета