Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

КАФКА БИ ИМ ПОЗАВИДЕО: Како су Хрвати увукли Капетана Драгана у систем из кога нема назад!

12.12.2015. 10:51
Пише:
Србија Данас
Kapetan Dragan
Капетан Драган / Извор: Профимедиа

Хрватско тужилаштво ни после десет година није подигло званичну оптужницу против Драгана Васиљковића

Капетан Драган, односно Драган Васиљковић, већ пет месеци налази се у самици сплитског затвора „Билице“, а забрањен му је сваки контакт са спољним светом. Ово не би било толико чудно, да је њему заправо подигнута било каква оптужница!

Хрватска је оптужила Капетана Драгана за ратне злочине, мучење и убијање ратних заробљеника, као и нападе на цивиле током 1991. и 1992. године у Републици Српској Крајини. Истовремено, затражено је његово хапшење и изручење ради суђења у Загребу. Ухапшен је у Перту 2006. године. Влада Аустралије је после вишегодишњег правног натезања и Васиљковићевих покушаја да оспори хрватски захтев за изручење, у новембру 2012. донела одлуку о екстрадицији Хрватској.

kapetan Dragan
капетан Драган / Извор: Профимедиа

Он је Хрватској изручен 9. јула 2014. године, а иако је истрага хрватског тужилаштва почела пре више од десет година, његов случај се још налази у предистражној фази. Капетан Драган је, при изручењу Хрватској завапио да га Србија спасе, ЈЕР ЋЕ ГА УБИТИ ХРВАТИ! Иако је министар правде Никола Селаковић ПОДНЕО МОЛБУ да се спречи Кепово изручење, она није услишена.

Васиљковићу је, након изручења из Аустралије, почетком јула, већ три пута одређиван истражни затвор, први пут на један месец, потом на два, а данас још три месеца.

Хрватски медији преносе да се јавност чуди како против Васиљковића до сада није сакупљено довољно доказа за подизање оптужнице с обзиром на то да је изручење од Аустралије затражено још пре 10 година, па се поставља питање чиме су се бавили тужиоци који су задужени за случај.

Деценија прогона капетана Драгана

  • новембар 2005. Хрватска оптужује Васиљковића за ратне злочине
  • јануар 2006. Хапсе гта у Перту, после чега га 2009. пуштају, да би 2010. био враћен у затвор
  • новембар 2012. Аустралијска влада одлучује да Васиљковића изручи Хрватској
  • новембар 2013. Судија Савезног суда Аустралије прихвата Кепову жалбу
  • децембар 2014. Савезни суд поништава ову одлуку судије
  • децембар 2014. Васиљковић апелује на Србију да спречи изручење
  • јануар 2015. Министар Селаковић тражи од Аустралије да Васиљковића не изруче Хрватској
  • мај 2015. Врховни суд у Аустралији одбацује још једну Васиљковићеву жалбу
  • јул 2015. Аустралија изручује Васиљковића Хрватској, где је пребачен у сплитски затвор „Билице“
  • јул 2015. Вансрасправно веће суда у Сплиту одбило је његову жалбу на поступак и одређивање притвора
  • октобар 2015. Жупанијски суд у Сплиту продужио му је затвро за још три месеца

Пре него што је упао у систем, имао је живот

Васиљковић је рођен 12. децембра 1954. у Београду.  Он је 1967. године отишао је у Аустралију са мајком и две сестре. Након што је завршио средњу школу у Мелбурну, радио је у фото-радњи. Провео је четири године у резервном саставу лаке аустралијске коњице. После одслужења војног рока, радио је као инструктор оружја у Африци и Јужној Америци. Пловио је широм света, а у Србији је боравио 1988, где је започео посао са бродским и авионским чартером. Радио је и као инструктор голфа у Аустралији.

Био је оснивач и вођа јединице “Книнџе”  (прочитајте ОВДЕ) или “Црвене беретке”. Тренирао је јединице на крајишком Голубићу. Тада постао је врста народног хероја. Током рата је основао и фонд “Капетан Драган” са циљем да помогне жртвама рата. Након завршетка борби у Хрватској и БиХ, Васиљковић се вратио у Србију, где је живео неколико година, а био је укључен и у рад Српског покрета обнове.

Хашки трибунал је навео Васиљковића као “учесника у удруженом злочиначком подухвату” над Хрватима и другим несрбима у одлуци против Мартића, али није тражио његово хапшење.