КОРУПЦИЈА У ЗДРАВСТВУ: Како смо систематски уништени од доктора?
Корупција није само примање и давање мита, већ и наплаћивање услуга без основа, упућивање пацијената на приватну праксу, продаја лека који недостаје од стране лекара, нерегуларни одласци у инвалидску пензију, препоручивање тачно одређеног лека или помагала од стране лекара, тачније, сведоци смо системске корупције.
Здравство у Србији је грана у којој влада системска корупција, од злоупотреба овлашћења, преко трговине утицајем, до ненаменског трошења средстава, а посебна прича је обичај упућивања пацијената на приватну лекарску праксу од стране лекара у јавним установама, каже Лидија Кујунџић, начелница ПР службе Агенције за борбу против корупције.
Када је реч о узроцима оваквог стања, упућивање пацијената у приватну праксу потиче од тога што је у здравственим радницима садашњим законским решењима омогућено и дозвољено да у исто време раде и у јавном и у приватном сектору. На делу је, дакле, пример легалног, потенцијалног сукоба интереса, наводе у Агенцији за борбу против корупције.
Ђорђевић им је, како се сумња, давао 10 одсто од сваке обављене анализе или интервенције на приватној клиници. Он је од 1. новембра 2012. године до краја децембра прошле године осумњиченим лекарима из Дома здравља у Пироту исплатио укупно 313.430. динара, саопштено је из МУП-а Србије.
Познат је скандал у пиротској болници, када су у мају ове године ухапшени сви гинеколози у тој установи због примања мита, а доктори су осумњичени да су узимали и до 1000 евра од власника приватне праксе надокнаде за слање трудница на дабл тестове или прекид трудноће у ту приватну клинику. Тада је приведен и Љубиша Ђорђевић, власник истоимене клинике, који се сумњичи да је докторима давао мито.
Потребно је решавање проблема на нивоу појединачних здравствених институција, наводи Агенција за борбу против корупције, и саветује усвајање Кодекса понашања који би третирао сукоб интереса на суштински начин, са последицама за његово кршење. Највећа одговорност за усвајање, примену и контролу оваквог документа је на руководиоцима сваке појединачне институције у здравству.
Највећи део петиција који грађани упућују Агенцији за борбу против корупције се односе на: злоупотребе овлашћења у здравству на вишем нивоу, трговина утицајем, ненаменско трошење средстава од стране клиничко-болничких центара, злоупотреба у Републичком фонду за здравствено осигурање, злоупотреба у вези са јавним набавкама, нечињење никаквих напора да се смање дугогодишње листе чекања (посебно услуге радиотерапије и кардиохирургије), незаконито запошљавање и отпуштање медицинских радника, као и нерегуларности приликом конкурса за избор директора.
Погледајте и: КОРУПЦИЈА У ЗДРАВСТВУ: Сваки четврти пацијент се упућује код приватника!
1.000 смс пријава корупције у здравству
Девет најкорумпиранијих земаља света!