Ласерско уклањање диоптрије: Брзо до трајног решења проблема
Наочаре као модни тренд, саставни део хипстерске моде или незаобилазни детаљ током лета, широко су прихваћене и носе их све генерације. Проблем настаје када њихово ношење подразумева диоптријска стакла, нарушава изглед или представља сметњу свакодневним активностима. За оне који се са овим проблемом носе од детињства постоји и трајно решење – ласерско уклањање диотрије.
Сама интервенција ласерског уклањања диоптрије траје свега неколико минута по оку, од чега најважнији део, контакт ласера са оком, траје само око 2 секунде по диоптрији!
Пацијент одлази кући пола сата након интервенције, без завоја и шавова, са заштитним контактним сочивом, и већ бољим видом. У наредних недељу дана стављају се капи за брже зарастање и против инфекције.
Дан опоравка до повратка свакодневним активностима
Два главна метода рада су ПРК и ЛАСИК. ЛАСИК се може користити за кориговање кратковидости до 12 диоптрија, као и далековидости и астигматизма до 6 диоптрија. ПРК се углавном примењује код пацијената са тањом рожњачом или проблемима сувог ока, али је нешто спорији по питању опоравка.
Вид се поправља већ током истог дана и обично достиже око 80-90% побољшања већ следећег дана код ЛАСИК методе, што значи да је пацијент способан за канцеларијски посао већ сутрадан. Код ПРК методе опоравак је нешто болнији првог дана и неколико дана дужи – објашњава доктор Мирко Јанков из Центра за микрохирургију ока ЛасерФокус.
Професор доктор Мирко Јанков је први наш офталмолог који је почео да примењује ласерско скидање диоптрије у Србији још 2004. године, а за овај вид операција специјализовао се у Бразилу а потом и на субспецијалзацији у Швајцарској и Грчкој.
Да ли је за операцију потребна припрема?
Уколико пацијент носи мека сочива, не треба да их носи најмање 10 дана, док у случају полутврдих или тврдих сочива не сме да их носи најмање месец дана пре прегледа. Сам преоперативни преглед траје око 2 сата, а подразумева, осим класичног прегледа са ширењем зеница, још и топографију, томографију и пахиметрију рожњаче, као и одређивање диоптрија на уске и широке зенице - каже доктор Јанков.
Разлози због којих се људи одлучују за овај начин решавања проблема ношења наочара су разноврсни, у многим професијама ношење наочара знатно отежава посао (нпр. радници у екстремним условима на платформама нафте, бродовима, професионални спортисти).
- Оперисао сам се пре више од петнаест година из безбедносних разлога, јер ношење контактних сочива у условима где свакодневно имам контакт с пацијентима и потенцијалним инфекцијама никако није безбедно!- каже доктор Јанков и додаје да старосно ограничење за операцију не постоји али да је пожељна доња граница око 18-20 година, односно када се процес раста и развоја ока заврши и диоптрија се стабилизуја најмање једне године.
- За далековидост (хиперметропију или плус диоптрију) изузетно се може оперисати и раније. Што се горње границе тиче, она заправо не постоји, али са годинама се повећава вероватноћа да пацијент има и почетак катаракте. Уколико је то случај, онда је паметније оперисати катаракту у самом почетку, јер се на тај начин истовремно решавају два проблема: диоптрија и катаракта – објашњава др Јанков.
Проценат успешности операције зависи од преоперативног стања пацијента. Уколико је раст ока завршен, оперисана диоптрија се најчешће никад више не враћа. Процес зарастања у првих неколико месеци може да промени диоптрију, па у око 1% пацијената могућа је евентуална дорада. После тог првог периода опоравка и стабилизације диоптрије, она ту остаје заувек. Упркос томе мали број пацијента у Србији се одлучује за овај вид интервенције.
- Најчешћи разлог малог броја интеревенција у нашој земљи је недостатак информација и страх. Код нас, као и у огромној већини земаља у свету, интервенција се ради у приватним клиникама. У многим земљама приватно осигурање рефундира преоперативне прегледе и постоперативне контроле, тако да пацијенти из иностранства делимично могу да покрију трошкове операције.
Диоптрија није болест него анатомска варијација у величини ока. То значи да морате оперисати здраво око, што је велика одговорност – објашњава др Јанков, али су компликација прилично ретке код овог вида операција.
- Озбиљне компликације се спречавају изузетно детаљним преоперативним прегледом. На тај начин оне пацијенте за које сумњамо да се нека компликација може десити, заправо нећемо ни оперисати. Најчешће је у питању болест која се зове кератоконус, и чији су симптоми слични “обичној” диоптрији, али се ту ради о ослабљеној рожњачи, па се не сме оперисати, него се напротив мора учврстити. Најозбиљнија компликација у виду инфекције је уједно и најређа, и вероватноћа да се она деси је слична као код оних који носе контактна сочива. Најчешће што се може десити, с обзиром да је процес зарастања индивидуалан, код малог броја пацијената је враћање малог дела диоптрије. После пар месеци, када се све стабилизује, и тај мали део се може поново уклонити.