МА КАКВА ДРОГА, МИ ТИМ ХРАНИМО КОКОШКЕ: Давали им канабис јер од тога носе већа јаја!
Да је пре 15 година, када је први пут покупила семенке са самоникле стабиљке што је расла уз дрвену ограду, знала да ће јој једног дана због тога банути полиција на врата Марија га никада не би посејала у врту.
Стабиљке дугих рецкастих листова тамнозелене боје могле су се видети у врту Марије Беркец из Доњих Мељина покрај Слатине у Хрватској. Оне су комотно у врту расле уз разнобојне руже, далије, гладиоле и божуре. Тако је и јуна ‘99, године расцветали врт породице Беркец красио трошну кућу у којој живе супружници Марија и Јозо са синовима Златком и Јосипом.
Све би било као и претходних година када су ову биљку користили као украсно биље и као храну за кокошке. Али 24. јуна ‘99. год. на врата њихове куће покуцала је криминалистичка полиција Одела за сузбијање злоупотребе дроге из Полицијске станице Слатина. Претражили су кућу и двориште и при том пронашли укупно 179 стабљика индијске конопље , величине 60 до 200 центиметара.
"Ма каква дрога? Па ми ни не знамо да се из конопље може добити дрога. Ми смо неуки људи. Рекли су нам полицајци да узгајамо некакву канабу (канабис), не знам како се то тачно каже, те да је продајемо као дрогу. Да продајемо дрогу, имали бисмо Швајцарску, а не то што имамо – мало земље, неколико кокошки и голубова'', кажу они.
''Кад сам први пут угледала ту стабиљку што је израсла код ограде уз сам пут нисам ни знала каква је то биљка. После су ми комшије и мајка рекли да је то конопља", говори Марија о невољи која ју је снашла, а преноси aura.ba
"Бацимо им каткад семење и оне то позобљу. Да сам им давала дрогу, оне би сигурно полуделе, али, изгледа да су носиле боље јаја. Бела су, као и у сваке домаће коке, али су крупније. Жуманца су жута, а некад се догоди да у једном јајету нађемо и по два. Суседи кажу да је то од дроге. Враг ће га знати… ", каже Марија Беркец.
Индустријска конопља, у Слатинском крају према Маријином казивању, пре се узгајала за разне намене. И њена је мајка од стабиљке конопље знала правити ужад, вреће, столњаке и чаршаве. Данас само ретки, каже она, сеју конопљу за те намене. Сваког августа када конопља процвета, Марија би брижно с белих ситних цветова покупила зрнца и оставила семе за идуће пролеће. Оно што не би засадила, стављала је у платнену врећицу и давала кокошима и голубовима.