МАЈКА ИХ ПРОДАЛА КАО ДЕЦУ: Браћа преживела пакао, после 20 година побегли из ропства!
Србољуб и Новица и даље живе у страху од мучитеља.
Браћа Србољуб (36) и Новица Станковић (38) из Козјег Дола код Трговишта 20 година били су робови чувајући овце за кору хлеба изнад Кратова у Македонији.
Иако после бекства из пакла у Македонији у слободу, бивши чобани више од десет година живе нови живот у преуређеним просторијама школе у родном селу и нису заборављени од људи добре воље из Аустралије и Европе, још страхују од некажњених мучитеља, пише Блиц.
Боје се да ће неко од нехуманих газда доћи и одвести их у Македонију.
Желе да живе као и други
Новица је још у цик зоре био у шуми, да заради цркавицу да би браћа преживела. Срба је трајни инвалид и не може да ради.
- Тешко ми је. Ништа нисам згрешио. Бог ми је сведок. Ама, живот нас утепа. Желим да живимо као и други људи. Да се радујемо. Да нас туга не утепа - невољно прича Срба.
Чувајући овце од 1984. до 2004. године за два оброка дневно, сеоске газде су браћу држале у помоћним објектима без грејања, мучили их, понижавали, батинали, сурово кажњавали.
Газде су највише шибале и пребијале чобанина Србољуба, који је чувајући овце тешко оболео од ретког хормонског поремећаја и депресије. Стасом је налик петнаестогодишњем закржљалом и неухрањеном дечаку. Живот неписменог овчара заледио се и претворио у чемер и пакао када је имао осам година и када је с братом Новицом препуштен суровим власницима стада у селима Оглавце и Рудинце изнад Кратова.
Зла судбина задесила их је после смрти оца Крстана, који је умро 1984. Да би преживела, њихова мајка Олга прешла је да живи у погранично село Герман код Криве Паланке, на имању извесног Милорада. На његово инсистирање, Олга се сагласила да Србу продају једном трговцу у македонском селу Бајлове. Као седмогодишњак, чувао је овце, спавао у помоћној просторији.
- Најгоре ми је било код Стојана Млохара Кратовског. Лош човек. Као звер. Где ме срео, ту ме тукао. Ударао је штапом као крвник. Једном ме је ухватио, држао за ноге, отворио капак на бунару и почео да ме спушта унутра. Бунар дубок. Висим. Глава надоле. Гледам у камен и воду, све ми се врти. Вриснем, а он ме извади, претуче и одгурне - сећа се Срба.
Србољуб и Новица, робови из Козјег Дола који су гладовали, смрзавали се и били пребијани, нису надничили за паре, већ за храну, коју би заобилазили и пси. Спавали су у шталама, шупама, на земљи.
О њиховом мучењу сазнало се тек када су браћа успела да побегну у Козји Дол. Власти у бившој Југославији нису имале слуха за страдање, вишегодишње ропство и њихове невиђене муке.
О Србољубу и Новици, који надничи по шумама у долини Пчиње, брине локална самоуправа у Трговишту, али највише председница врањске хуманитарне организације „Животна помоћ“ Љубинка - Буба Миловановић, која им обезбеђује храну, одећу, обућу и друге дарове.