"Мали принц" - терапеутско средство
РОСАРИО - Славни роман "Мали принц" француског писца Антоана де Сент-Егзиперија постао је и званично терапеутско средство - судском одлуком у аргентинском граду Росарио.
Према судској пресуди, разведени пар мора да чита својој деци дело славног писца и авијатичара сваког месеца једном недељно. Суд је закључио да ће отац и мајка тако боље схватити своје потомке и "видети у њима личности".
Уз "Малог принца", обавезна лектира за децу бивших супружника је и "Етика за Амадора" шпанског филозофа и романописца Фернанда Саватера, као и Конвенција о правима детета, пише СееЦулт.
Крајем јула је, иначе, обележена 70-годишњица смрти Егзиперија, који је погинуо летећи авионом током извиђачког задатка 31. јула 1944. године.
УН, Фонд Егзиперија и Међународна организација франкофоније расписали су тим поводом конкурс посвећен "Малом принцу", једној од најблиставијих књига XX века. Тема конкурса је гласила: "У којој мери идеје "Малог принца" одражавају општечовечанске вредности 70 година после?"
Есеје на енглеском и француском језику, као и цртеже, деца и млади могли су да пошаљу до 30. јуна, а имена добитника награда биће проглашена на свечаној церемонији у седишту УН 21. септембра, на Међународни дан мира.
Књига "Мали принц" први пут је објављена у априлу 1943. у Њујорку, на француском језику. У то време Француска је још била под нацистичком окупацијом. "Мали принц" је касније постао најпревођеније дело франкофоне књижевности - објављен је на чак 270 језика широм света.
Рођен 29. јуна 1900. године у Лиону, као треће од петоро деце, Сент-Егзипери је већ од детињства желео да буде пилот, што је и постао 1921. у Стразбуру. Само две године касније у Буржеу доживео је авионску несрећу, а неколикло година потом упознао се са чувеним француским писцима, који су подржали његове књижевне амбиције крунисане објављивањем првог романа "Авијатичари" 1926.
У Америци је летео на разним маршрутама у истраживачким походима Патагоније и Кордиљера, а 1930. у домовини је овенчан славом и окићен орденом Легије части за заслуге у цивилном ваздухопловству.
Годину дана након што се оженио (1931), редовно је летео из Марсеја у Алжир, да би се 1934. упутио на Далеки Исток и вратио одатле преморен и болестан. Учествовао је као пилот савезничке авијације у борбама против Хитлерове Немачке, а са извиђачког задатака 31. јула 1944. није се вратио.
Егзипери је написао више чланака, прича и романа, међу којима су најпознтији "Правац југ" (1928), "Ноћни лет" (1931), "Земља људи" (1939), "Ратни пилот" (1942), а после смрти објављени су му романи "Цитадела" (1948) и "Смисао живота" (1956).