Имиграције у ЕУ: Нови амерички сан? (ВИДЕО/ФОТО)
Западна Европа је прошла кроз две главне фазе у својој новијој историји имиграције. У првој фази, европски лидери су погрешно проценили ефекте имиграције, а у другој су погрешно проценили колико ће уствари бити тешко зауставити динамику имиграције.
Почев од средине XX века, европске земље су се промениле од извора емиграције до атрактивне дестинације за имиграцију. Данас већином муслимани, који потичу из традиционалних сеоских окружења, чине највећи део ваневропских имиграната у Европи. Чак и они који су се населили у градовима задржавају сеоски менталитет и сматрају се назадним од стране пословних и културних елита у својим матичним земљама.
После Другог светског рата, земље као што су Француска, Белгија и Немачка почеле су да дозвољавају и чак маме стране раднике да дођу. Економски бум у тим земљама привукао је имигранте, прво из сиромашних јужноевропских земаља као што су Италија и Шпанија, а затим и са далеких обала Медитерана, Северне Африке и Блиског истока. Велика Британија је привукла имигранте из целе британске империје. Француска, Немачка, Холандија су такође привукле имигранте из својих бивших колонија. Међутим, проблем је што су ове имигранте европске државе схватили привременим.
Динамика имиграција
Истраживачи су дуго покушавали да представе динамику имиграција и предвиде будуће трендове. Међутим, чак и када је познат тренд, прогнозе су склоне веома лошим проценама реалности.
Док су се имигранти Северне Африке и Блиског истока на почетку фокусирали на попуну тржишта рада у Европи за краћи временски период (дакле пре повратка кући након неколико година), после политике "стоп имиграцији" нови имигранти били су читаве породице, жене са мужевима и децом, који су напуштали своју домовину да би се трајно населили у Европи.
Ипак, Европа нуди јединствене могућности. Много је ближа Северној Африци и Турској него друге "земље имиграције", као што су САД, Канада или Аустралија и може се до њих стићи и без авио-саобраћаја.
Поред тога, слобода путовања унутар Европе омогућава имигрантима да почну у најприступачнијој земљи и касније наставе пут до крајње дестинације без проблема. Најчешћи транзит јесте преко балканских земаља, нарочито Србије, која сваке године има све више људи који настоје да се пребаце у земље ЕУ док поједини остају и траже азил у Србији. Прошле године је, према подацима МУП Србије, откривено 15.000 илегалних покушаја преласка границе.
Тренутно, имиграција у Европу је могућа кроз неколико канала: кроз запошљавање или студентске дозволе за квалификоване раднике, браком и спајањем породице, или азилом и илегалним имиграцијама.
Контраефекат и успон деснице
Европске владе су свесне проблема имиграције, проблема који све више доноси популарност радикалној десници, како у европском парламенту, тако и у оним либералнијим државама Европе.
Од политике "стоп имиграцији" 1970. године, било је неколико покушаја да се заустави или успори ток имиграције. Неке европске владе настојале су да обесхрабре емиграцију побољшањем услова живота потенцијалног емигранта у његовој матичној земљи, или покушавајући да заплаше потенцијалне имигранте преко огласних кампања које показују страхоте живота као илегални имигрант.
У последњих неколико месеци у Европи је забележен велики раст броја илегалних имиграната, а од почетка године било их је више од 60.000.
Број људи који покушавају прећи преко мора из северне Африке до Италије драстично је повећан, саопштила је гранична агенција Европске уније. Највише људи долази из Сирије, али их има много и из Авганистана и Еритреје.
Такође, занимљив је случај 1.500 афричких имиграната који су крајем маја 2014. године прескочили преко граничне ограде у шпанској северноафричкој енклави, Мелиља. Прешли су на пет различитих тачака, притом игноришући упозорења да престану и бацајући каменице на снаге безбедности. Најмање 500 људи је успело да пређе преко границе.
"Патриотски Европљани против исламизације Запада"
Због новог таласа економске кризе у Европи, питање миграција се поново нашло на дневном реду ЕУ (иако никада заиста и није нестајало). Грађани, а понегде и европске владе траже хитно решење овог проблема као и заоштравање европске имиграционе политике. Свакако, победа странака крајње деснице на изборима за Европски парламент имаће озбиљне последице по мигранте у Европи.
Ставови Велике Британије и Француске по питање миграција су одавно познати. Међутим, најактуелнији антиимграциони талас избио је у Немачкој. У протестима више хиљада људи у центру Дрездена, група "Патриотски Европљани против исламизације Запада" (ПЕГИДА), тражи заустављање "исламизације" земље и "криминалаца који траже азил". Протести у овом граду су већ постали познати као тзв. "демонстрације понедељком".
Група ПЕГИДА је пре два месеца у Дрездену почела сваког понедељка да организује протесте, при чему је број учесника значајно порастао са само 200 људи са првог окупљања на чак 10.000 данас.
Иако многи имигранти и дан данас траже свој део "америчког сна" у Европи, питање је да ли ће га, с јачањем антиимграционих осећања широм Европе, и остварити.
Погледајте још:
-
-
-
-