ЕКОНОМСКИ ВЛАДАР: Осваја ли Кина цео један континент?
Кина у Латинској Америци игра све важнију улогу. У следећих десет година планиране су инвестиције у висини од 250 милијарди евра. Но, шта Кина очекује заузврат?
Пут од Кине до Јужне Америке је дуг. Сам лет траје више од једног дана. Но то не мења чињеницу да су везе између Кине и Латинске Америке све чвршће. То је врло јасно показала и конференција Кине и Заједнице латинскоамеричких и карипских држава (Целац) одржана у Пекингу.
“Ради се о томе да земље Целаца и Кина продубе своје односе” рекао је кинески председник Ђипинг обраћајући се гледаоцима кинеске телевизије. Чланице Целаца су све земље америчког континента осим САД-а и Канаде.
Јужна половина америчког континента је дуго словила као интересна сфера САД-а. Но Кина је у међувремену најјачи трговински партнер Чилеа, Перуа и Бразила а у Мексику, Аргентини и Венецуели је на другом месту. Ствари постају још јасније ако се у обзир узме чињеница да се трговински волумен између Кине и Јужне Америке с 10 милијарди годишње 2010. повећао на 257 милијарди у 2013. Уз то још треба убројити кредите које је Кина понудила својим јужноамеричким партнерима.
Нови ММФ, бољи од ММФ-а?
Највећи дужник Кине тренутно је Венецуела са око 50 милијарди долара. У међувремену се Кина, како процењују стручњаци, наспрам земаља с финансијским потешкоћама, понаша попут Међународног монетарног фонда (MMF). Но предност кинеског новца је уочљива већ на први поглед: камате су ниске и услови су много блажи него код ММФ-а. Рецимо попут строгих услова о стабилности државног буџета.
„Кина попуњава празнину коју оставља ММФ како би склопила дугорочне везе и одбранила сопствене интересе“, каже Мигуел Отеро-Иглесиас, научник са шпанског института Реал Институто Елцано, који делује у склопу дневника Ел Паис.
Дугорочне везе склопљене преко кредита Кини осигуравају приступ сировинама и енергентима. А тиме се стварају и нова тржишта за кинеску робу.
„Дугорочно гледано ће Кина свој утицај још проширити“, сматра Вицтор Мијарес из хамбуршког института за глобалне студије ГИГА. Он подсећа на кинеску стратегију у Африци где Кини није само било стало до локалних сировина него и до тога да дугорочно експлоатацију у самој земљи стави под своју контролу, било кроз кинеску технологију, било кроз кинеске инвестиције и особље.
Слично се догађа и у Јужној Америци а један од примера за такву стратегију је и градња канала између два океана у Никарагви, пише Дојче Веле у својој анализи.
Политика пре свега
Економски утицај ће, како предвиђају стручњаци, попратити и политички.
„Земље које су снажно зависне о кинеском капиталу попут Венецуеле ће то пре или касније осетити и на политичком плану“, каже Мијарес указујући на чланство Венецуеле у Савету безбедности Уједињених нација.
„За Кину је важно да може рачунати на сигурну подршку кад год се овде буде расправљало о питањима која су од интереса за Кину“, истиче Мијарес.
Јанг Јианг , професор на Високој економској школи у Копенхагену, потврђује тренд по којем земље с великом количином кинеског новца, редовно у телима УН-а гласају у интересу Кине.
Прочитајте и: