Морска корњача атракција у Бококоторском заливу
Морска корњача, која је одомаћени становник Бококоторског залива, ових дана изазива атракцију, али и нелагодност и страх купача који не познају њену ћуд, преноси портал Životinje.rs.
Будући да морска корњача често изрони како би узела довољну количину ваздуха, и из дубине доплива до испод понти и самог плићака, сусрет са купачима је различит.
Тако је било пре пар дана на купалишту у Доброти код цркве Св. Матије, када је корњача неочекивано изронила на одушевљење искуснијих Бокеља и љубитеља морских организама и оних којима корњача није новост у заливу, до стреса уз галаму деце, домаћих и гостију којима је овај сусрет био веома неугодан.
Морска корњача је потпуно безопасна, а у Јадранском мору живе три врсте.
Велика главата корњача која је најчешћи становник Бококоторског залива, затим зелена корњача која је ређа и трећа врста позната као кожаста корњача, једна од највећих корњача које живе на планети земљи.
Ово је за Скала радио казао др Мирко Ђуровић, директор Института за биологију мора из Котора.
Морске корњаче су једне од најстаријих организама на планети и морима су пливале још из времена диносауруса а за њих је карактеристичан дуги животни век и до 80 година.
За корњачу која је примећена ових дана у Бококоторском заливу, уз наду, каже Ђуровић, да није једина, је да залив користи као своје место за исхрану и најчешће се храни морским травама, сунђерима, медузама.
Дужина оклопа креће се од 60 цм до метар и 20, а тежина може достићи и преко 150 кг.
Морске корњаче дишу плућима и зато повремено излазе на површину мора да удахну ваздух. Задржавање на морској површини траје од 5 до 7 минута, а потом зароне до дубине од хиљаду и 200 метара и до 5 сати могу да проведу у води.
Потпуно је безопасна, али уколико је људи изазивају и покушавају ухватити, њен угриз би изазвао озбиљу повреду, каже Ђуровић и додаје да су ових дана морске корњаче у великој опасности, у шпици туристичке сезоне, када је залив пун пловила.
Брза пловила могу их повредити и довести до њиховог угинућа, па је стога Институт за биологију мора на бројним локацијама Црногорског приморја поставио постере едукативног карактера на којима је јасно истакнуто како треба управљати пловилима како би се заштитили морски организми, подсетио је Ђуровић.