Мрзела сам прељубнике. Све док нисам преварила мужа

Одувек сам мрзела, чак презирала прељубнике. Ту одвратну, лажљиву ђубрад која само на себе мисли. То су себичњаци, углавном мушкарци. Ја сам била само једна обична, скромна мама из предграђа.

Али, догодило се. Из прве руке сам сазнала да у случају неверства има више од оног што се чини на први поглед.

Одрасла сам поред оца прељубника. Знала сам да је отац преварио мајку много пута. Свађе које смо моја сестра и ја морале да гледамо оставиле су жиг на мом детињству.

Била сам због тога врло стидљива и повучена. Ове мане сам успела да победим тек када сам одрасла. Због тога сам, кажем, дубоко презирала варање у браку и заклела сам се себи и свом супругу да се то никада неће десити.

И не одобравам превару. Она разара брак и породицу и дубоко је неморална. Па ипак, урадила сам оно што сам рекла да никада нећу.

Мој брак се полако распадао у току 15, од 20 година, колико је трајао. Када гледам уназад, схватам где смо све грешили и знам да је могло боље. Али, када сам имала 20 година и када сам одабрала мушкарца за кога ћу се удати и са којим ћу имати децу, заиста нисам знала шта значи бити сродна душа са неким. Нисам разумела шта је важно да би наш брак трајао до дубоке старости.

Бавила сам се површним стварима, као што су "шта волиш, а шта не волиш" питања, разговарали смо о омиљеним политичким партијама и да ли волимо италијанску храну. Мој муж је био згодан и атлетски тип. Нажалост, то је била само фасада. Била сам у браку без правог пријатеља.

Он никад није питао шта раде моји пријатељи, како ми је на послу. Често ми се није јављао када сам излазила из куће. Никад ме није извео на романтичну вечеру. Допуштао ми је да излазим са пријатељицама, а када бих се вратила кући, није га занимало где сам била и шта сам радила. Није ми говорио да сам лепа. Осећала сам да ме игнорише.

Нисам била срећна и знала сам да никада нећу бити. Ипак, рекла сам себи да је то одлука коју сам сама донела. Имали смо двоје деце и одлучила сам да искористим најбоље из целе ситуације. Развод ми није падао на памет.

А опет, оплакивала сам свој брак и пре него што је био готов. Ноћима сам лежала у кревету и јецала, питајући се када ће бити боље. Лежао је поред мене у кревету, али ми се није обраћао, није ме грлио, никада није упитао шта није у реду. Секс нам је био као по команди, далеко од праве интимности, чак непријатан. Била сам страховито сама.

Покушавала сам да разговарам с њим, на 100 начина. Предлагала сам терапију за брачне парове, али је он одбио. Понекад би чак и показао емоције и жељу да поправимо ствар и ја бих се понадала да ће бити боље. Али много чешће ми је говорио да претерујем.

Посветила сам се зато деци и послу и игнорисала сам своје потребе. То сам радила јако дуго, упорно стављајући себе на последње место.

Када сам преварила мужа, то није било нешто што сам планирала. Знам да то сви прељубници говоре, али тврдим да је истина. Пријатељство са једним мушкарцем је прерасло у нешто много више, није то био успутни секс. Са њим сам, после дуго времена, осетила срећу и наду.

Наша љубав је расла и није била базирана на пожуди, него на разговору, поштовању и разумевању. Он ми је пружио све оно за чим сам жудела, а нисам имала са мојим супругом. Као што кажу: понекад не схваташ да си у понору док поново не угледаш светлост.

А за оне који тврде да се нисам трудила, могу да кажем да јесам, и те како. И то читаву деценију и по мог брака. За оне који ће ме осуђивати, могу да кажем да је то ваше право. И понављам, ја не оправдавам прељубу. Да сам знала шта ће се догодити, окончала бих свој брак пре него што се моја прељуба догодила. Сада имам 40 година и срећна сам. 

С обзиром на моју ситуацију у браку, дубоко верујем да је било неизбежно да се ствари одиграју управо онако како су се и догодиле.