МУДРОСТИ МИЛОРАДА ПАВИЋА: "Ако идеш у смеру у којем твој страх расте, на правом си путу"

Милорад Павић, рођен на данашњи дан 1929. био је српски прозни писац, историчар српске књижевности, стручњак за барок и симболизам, преводилац Пушкина и Бајрона, професор универзитета. Био је члан Српске академије наука и уметности од 1991. до смрти 30. новембра 2009.

Павић је био романсијер, приповедач, песник и драмски писац. До данас Павићева дела имају преко 80 превода у засебним књигама на различите језике широм света. Од стране стручњака из Европе, САД и Бразила, Милорад Павић је номинован за Нобелову награду за књижевност. А не само зато, заиста ваља чути његове цитате.

• Упамти, писмен гледа у књигу, научен гледа у мудрог, а мудар гледа у небо или у сукњу што може и неписмен.
• Врлина је поступати у складу са собом. Бити задовољан сада. Не у име будућности и од сећања на прошлост, него због овог тренутка. Врлина је бити потпуно жив.
• Све будућности имају једну велику врлину: никад не изгледају онако како их замишљаш.
• Сви ми имамо с Богом један уговор.
• Ко зна колико има - није богат.
• Човек са срцем пуним ћутања и човек са срцем пуним тишине не могу бити слични, јер ћутањем можеш до Бога, не можеш гласом, ма колико викао.
• Поступци у човечјем животу су попут јела, а мисли и осећања као зачини. Неће добро проћи онај ко посоли трешње или сирћетом залије колач.
• Није у праву онај ко зна истину него онај ко је за своју лаж уверен да је истина.
• Разлика између два "да" може бити већа него између "да и не".
• У истини се може наћи само оно што се у њу ставило. Али то нипошто није мало - у истини има места за све.
• Ко узме залогај у уста неће моћи рећи своје име, ко каже своје име загорчат ће залогај у устима.
• Тајна је увек старија од истине.
• Треба се само навикнути на себе. После је све лако.
• Требало је бар једном занемарити путоказ, одабрати смер који сви сматрају погрешним, одлучити се за неточан прорачун и искушати могућност које се већина одриче.
• Радиш јер не знаш како живиш. Кад би знао живети, не би радио и никаква наука за тебе не би постојала. Али, учили су нас сви само како се ради, а нико како се живи.

• Ако идеш у смеру у којем твој страх расте, на правом си путу.
• Твоја прошлост крије се у твојој шутњи, твоја садашњица у твом говору, а твоја будућност у твојим погрешним корацима.
• Осетиш ли у себи пламен, трчи, јер не знаш када ће се он угасити и оставити те у мраку.
• Циљ није најбитнији у животу. Живот, међутим, нећеш провести на циљу него на путу до циља. Зато је важније какав си пут изабрао, а не какав циљ имаш.
• Време постоји само у календару, у животу свако има своје време.
• Све је ово симулирани бескрај и привремена вечност.
• Јер, није свеједно иза какве ствари или бића остаје празнина. Празнина је уствари као калуп обликован према ствари која је ту пре била, празнина бременита предметом који ју је испуњавао. Свет око нас и у нама пун је таквих бременитих празнина.
• Свуда наиђеш на зид. Зид плача, зид шутње или зид камена. Само нема зида кад треба леђа од хица да ти заклони.
• Временом ћеш се навићи на растајање. Научит ћеш се сећати, а сећање је исто као и сусрет. И помало ћеш се навићи да волиш многа бића у успомени. Као што дио себе дајеш пријатељима, тако ће и они теби давати најбоље од себе. На крају ћеш видети да си ти помало сви које си некад волела.
• Лоше скривен женски осмех вреди више од лоше видљивог.
• Књижевност води у будућност читатељ, а не писац.

Уколико вам је ово било занимљиво, прочитајте причу која ће вам много помоћи уколико вам је тешко у животу (о томе на ОВОМ линку)