На данашњи дан умро Винсент ван Гог!
Један од највећих и најцењенијих уметника, чија су дела пресудно утицала на европско сликарство, савршенство није нашао, али је своју уметност у пуној мери остварио.
Најутицајнији сликар у 19. веку је пореклом из Холандије, али пошто је један део живота провео радећи у Француској сматрају га и Французом. Рођен је 30. марта 1853. године у малом холандском селу близу белгијске границе.
Ван Гогово сликарство је на себе преузело мисију да изрази људску драму и праву мору постојања. Велики уметник и стваралац иза себе је оставио 800 слика и 850 цртежа. Ван Гог никада није био задовољан животом. Увек је био напет, зазивао је честе свађе и падао у депресију. Љубав према беднима и сиромашнима био је његов унутарњи импулс који га је навео на хумане акције и дела.
Једно време је провео у руднику где је сликао рударе тамним и мрачним бојама. Међутим, ту се догађа несрећа у којој гине 57 људи. Цео град је остао без посла и људи су гладовали. Винсент је своју бедну плату користио да би нахранио децу. Изгубио је веру у бога и разлог да живи. Почео је да унајмљује проститутке. Своје душевно растројство преносио је на папир који је редовно слао свом брату Теу који је заслужан за настанак бројних слика.
На братов позив одлази у Париз. После кратке париске импресионистичке фазе када расветљава палету и напушта социјалне теме. Боравак у Прованси је био врхунац Ван Гогове каријере. За мање од 15 месеци створио је преко 200 слика, укључујући "Трингеталски мост", "Жута кућа" и чувено ремек-дело "Сунцокрете".
У Арл долази Пол Гоген како би заједно сликао са Ван Гогом, али убрзо се дешава инцидент који је изазаван жестоком свађом између два уметника. Кобне ноћи несрећан Ван Гог одсеца себи део ува. После тог догађаја Винсент је почео да губи разум. Осмог маја 1889. године допушта да га одведу у болницу за душевне болести у Сен Рему. Опоравак у болници му је донео нова уметничка дела од који су "Ириси", "Поље чемпреса", "Портрет" и предивна "Звездана ноћ". Међутим, то није било довољно да се Винсент потпуно опорави.
Двадесет и седмог јула узео је револвер и велико платно да још једном слика непрегледна житна поља, а онда је пуцао у себе. Метак је прошао испод срца. Када је Тео дошао, прошапутао је: "Не плачи. Урадио сам то за добро свих". Дана 29. јула 1889. године издахнуо је на рукама брата.
Слика "Сељанка" из 1885. године се налази у београдском Народном музеју.