НАЈЛЕПШИ СТИХОВИ "ГАРАВОГ СОКАКА" – Кад помислимо на поезију, сетимо се њих

Данашњи Светски дан поезије ваља прославити уз добре стихове. На пример, стихове Гаравог Сокака.

- Казаљке су на цагеру, ја се возим на багеру, цели божји дан. Утоварам, истоварам, никад се не одмарам, ал' ипак за срећу знам. Ја волим да радим, и тобом се сладим. Ја волим да радим и са тобом другујем.

- Шибице су ноћас у очима твојим и са тим се боље немој шалити, јер слама је близу, а Дунав далеко, зато стару ватру немој палити.

- Ти си моја емотивна грешка. Терориста ти си срца мог. Због тебе по друмовима света, сад корачам емотивно бос.

- Не треба мени шећер и чаша ладне воде, не тражим спас у вину и нитроглицерину јер, могу да поднесем да више не волиш ме ти.

- Дао би царство сво да чујем славуја пој, још кад би видео како сањаш, свилене хаљине, писма из даљине, ти и сад сигурно знаш да на те мислим ја.

- Живим ко миш у супермаркету, окружен најлепшим женама на свету. У земљи Србији с Дринама кривим, ал' само ту ко човек живим.

- Сад се грејем вином црвеним и шпоретом једним дрвеним, али ребус нисам решио где сам с тобом грешио.

- Немој да будеш као ја, што исте грешке понављам и што цели живот према теби гледам, што из свога срца никоме те не дам.

- И немој више да ме палиш јер, већ одавно, горим ја. Кад год те видим, к'о прут се тресем и као малтер отпадам.

- Шаран, штука, лињак, сом - биће чорба као гром, џаба кад ме не волиш. Сукња, штикла, глатко, слатко - то си ти описана кратко, што на мене не мислиш.

- Ја ретко гледам преко плота у старе фајлове свог живота. Од сваке љубави остаде стих, попићу чашу за сваку од њих.

- Кад је судбина мене казнила да те не љубим више никада, нек ти пошаље бог стручак малина, нек те поздрави кад не могу ја.

- Шест динара, дванајст копчи, еј, да немаш црне очи не бих бегеш оне ноћи због њих главом разбио.

- Деца ће сигурно отићи с тобом и наша кућа с капије две, али све мислим да није тачно да баш ни мало не волиш ме.

- Ићи ћу опет у Хонолулу све док ми не сване зора, уз танак шприцер, ил' ладно пиво слушаћу таласе мора. Ићи ћу опет у Хонолулу у кошуљи на цвеће, па тамне ноћи и сузе за очи ту ме наћи неће.

Ако се питате зашто смо баш уз њихове стихове решили да прославимо Светски дан поезије, одговор је јасан...

... Јер они плачу само када љуште лук! И, понекад, кад лију кише, кад се олуја спрема и... кад се сете да је нема.