НАЈТЕЖИ ТРЕНУТАК ИСТИНЕ: Како је постављено најјезивије питање у историји српске телевизије?

Новинарка Татјана Војтеховски објавила је причу која је узбуркала српску јавност. Реч је о животу девојке коју је отац сексуално злостављао годинама и, пре свега, о тренутку када је Војтеховски дошла у ситуацију да се суочи са страховитом истином и постави јој можда најјезивије питање изговорено на српској телевизији. 

О каквом питању је реч и шта је све ова девојка, која је одлучила да подели своје муке са другима, преживела, Тања је објаснила у свом блогу (tatjanavojtehovski.wordpress.com), који преносимо у целости:

Моја продуценткиња ме је назвала и рекла: послала сам ти питања, сигурно ћеш ме звати кад их прочиташ. Није то била уобичајена комуникација. Обично би рекла, само кажи да ли си добила mail. “Жртва дугогодишњег инцеста” била је прва реченица која је стајала у уобичајеном кратком опису учесника контраверзног ТВ формата “Тренутак истине”.

Одмах сам је позвала и питала шта су рекли психолози и шта је она рекла на пробном разговору. “Ја сам сиромашна, али нисам овде дошла због новца. Хоћу да поделим моју причу са свима, да чују људи како сам наставила живот. Па ако неком помогнем то је добро. Ја нисам имала никог да ми помогне, можда ја неком помогнем, то је рекла” каже ми продуценткиња.

Питам за психологе. Каже, урадили су детаљно анализу, не могу да се начуде колико је жена јака и колико јој је профил личности стабилан, процена је да је апсолутно спремна да о томе говори. Ја нисам знала пре самог снимања да ли ће они да одговоре ДА или НЕ и какав ће бити резултат полиграфа. Све сам то сазнавала директно у студију.

Листам питања и склапам пазл језиве судбине девојчице коју је отац први пут силовао када је била у нижим разредима основне школе. Отац је тукао до крви и годинама силовао. Претио да ће побити браћу и сестре ако икоме каже. Била је толико мала да није знала да се то не дешава и другима. Била је одличан ђак. Неколико пута је пријављивала оца полицији. Или ју је мајка терала да каже да је слагала или јој у полицији нису веровали. Нико јој није веровао а сви су знали. И сви су ћутали.

И онда наиђем на питање : “Да ли сте икада доживели оргазам са оцем?”.  Исте секунде назовем продуценткињу која је једна од две особе које су знале одговоре такмичара и резултат полиграфа.

– Јелена, да је одговор НЕ сигурно не бисте stavilli ово питање. Дакле одговор је ДА. Шта да радим са тим питањем и шта да радим са одговором? Зашто уопште да питамо жену овако нешто? Ја не знам како да наставим разговор са њом…избаците ово питање ово је нешто најјезивије што сам чула, јесте ли се консултовали са стручњацима… у даху сам говорила.

Јелена ми је дала контакт човека кој је магистрирао на теми – жртве дугогодишњег злостављања и злостављачи. Са њим су се и консултовали око питања. Добијам објашњење од стручњака: код дугогодишњих злостављања, која могу да буду и инцест, жртва се само првих неколико пута опире. Како време пролази, престане да се опире и то прераста у (изузетно) ружну сексуалну рутину. Практично, то је силовање првих неколико пута. Касније је сексуални чин. И дешава се да тело реагује.

Како је завет ћутања жртве инцеста на највећем могућем нивоу, када се то догоди, жртва највероватније никада о томе неће проговорити, јер ће то само запечатити њено ћутање. Збуњеност, осећај кривице код жртве само порасте ако се догоди да тело реагује после десетина и стотина сексуалних односа које је имала са злостављачем а при којима се више није опирала. Тако жртва више ни не зна да ли је то злостављање.

Поготово девојчице које силује отац кога су до тада највише на свету волеле. И воле га и даље. Јер то је тата. А они им чини оно што их највише на свету боли. У сваком смислу.

Стручњак за ову тему препоручује да питање поставимо – да жртве чују. Да схвате да и ако им се то догодило, то није знак да оне у томе вољно учествују. А код вишегодишњих злостављања, казао је, то се често дешава.

Дошла је на снимање и поклонила ми пре емисије украсну тикву. Мила, насмејана, лепа. Дошла је са породицом.

Ниже свој живот. Просипа се пред нас језива судбина, кроз одговоре на питања и разговоре између. Ја почињем да плачем, на сред сценографије и не могу да се зауставим. Плаче публика, камермани. Чује се како зује рефлектори колика је тишина у студију.

И онда сам изговорила питање. Све те речи знам, али их никад нисам изговорила тим редом. Одговор је био ДА. Полиграф је потврдио. Тајац.

Питам је колико често ју је отац силовао. “Спавао је са мном као са женом. Свако друго вече.” Спавао. Лирски термин. Жртва се више не опире. И тако годинама. И- и даље је жртва. Иако не пружа отпор, не покушава да побегне. Жена тешко може да се физички опире мушкарцу. Девојчурак поготво.

Понекад је после пребијања везивао руке за ноге и остављао је са попуцалом кожом, тако везану. Претио да ће убити браћу и сестре. Кад се окуражила да пријави, враћали су је оцу. Била је девојчица која се тешко могла опирати свом тати. Само је понекад, у почетку, тихо понављала, тата немој молим те.

Питала сам због сличних прича. То се жртвама дешава. Да ли је то нешто најјезивије што је питано у некој емисији? Вероватно јесте. Да ли се то жртвама дешава? Да. Да ли смо требали да прећутимо? Да ли смо требали да је вратимо кући са пробног разговора и кажемо, не, ваша прича је језива не можемо да причамо о томе у емисији која је свакако оспоравана јер ће да нас да нападну? Да ли сам требала да прећутим нешто што је језиво, а што се дешава?

Они који су разумели знају да нисам. Они који су после претили да ме треба јавно силовати, сигурно другачије мисле.

Питала сам је на крају да ли би се обратила евентуалним жртвама, девојкама које се налазе у сличној ситуацији, а можда нас сада гледају. Гледала је у камеру и рекла:

– Важно је да пријавите, важно је да неком кажете, неко ће помоћи. Ја нисам имала ко да ми помогне, ко да ми верује, али нисам одустајала… само је важно да не ћутите, само је важно да о томе говорите.

Лаки смо на дефиницијама – па она то уствари хоће, што му се враћа, зашто га не остави, што му се не супротстави. Ово је прича је једној девојчици која није могла да се супротстави свом тати. Околина је ћутала и сви су били саучесници.

Јер кад жена тихо јеца, не чујемо.

Ако гласно плаче, појачамо музику.

Кад ујутру крије модрице, то је породична свађа.

Кад дрхти уплашена само од звука његових корака, то је њена ствар.

Кад му се врати из очајног веровања да више неће, па ко је јебе, заслужила је.

А кад хоће да проговори, ми то не можемо да слушамо јер је то што јој се дешава престрашно.

Дан после емитовања емисије, колега из једне познате београдске агенције ми је рекао да се њихова колегиница, по ко зна који пут јавила да неће доћи на посао,  са увек сличним оправдањем. Овај пут је рекла да је пала низ степенице. Њен позив је прекинуо жив разговор о синоћној емисији. Сви су знали да је пребијана и ћутали су.

По први пут, њих неколико је отишло на њена врата. Позвали су полицију и пријавили јој мужа.

Приведен је исто поподне.