НАКОН 4 ГОДИНЕ ЋУТАЊА: Водитељка РТС проговорила о трагедији која јој је уништила живот!
"Ишла сам код супруге страдалог Слободана Бајића, говорила сам јој..."
Водитељка РТС, после четири године ћутања ексклузивно за Новости говори о томе кроз шта је све прошла од наметнуте кривице до ослобађања.
- У једном тренутку страшног јавног линча помислила сам да изађем на Трг републике, донесем врећу камења и кажем: Ето, каменујте ме. Каменујте ме, ако вам је то утеха, али ја нисам крива – овим речима започиње исповест Петра Цвијић после четири године ћутања од саобраћајне несреће у којој је страдао Слободан Бајић (73) из Железника.
ОД ЧЕГА ЈЕ УМРО МАЛИ МАТИЈА: Стигли резултати обдукције дечака који је нагло умро у вртићу
Мислила да ће остати непокретна
Због будуће породице решила да проговори
После година ћутања, Петра је решила да говори о својој агонији јер верује да ће једног дана да има породицу можда и бројнију од оне какву су подигли њени родитељи.
- Да, желим да имам породицу и зашто би ме моја деца, читајући са интернета да им је мајка убица, упитала: "Зашто си, мама, ћутала?" Зато сам пристала да говорим, мада ми ни овај разговор није лак. Мој живот и све што у том смислу значи, младост, посао... ништа није као што је било.
Након несреће уследила је истрага, ко зна колико суђења, вештачења... Почетком ове године тачку на агонију ставио је Апелациони суд - тужена није крива. Пешак није оборен на пешачком прелазу, тужена није могла да га види од аутопбуса који се зауставио испред, а брзина којом се кретала није угрозила безбедност путника.
Петра прича да ништа од онога што се писало није тачно.
- Ето, никада нико није написао да сам чак желела да дођем на сахрану господину Бајићу. Да сам о мом доласку договорила са његовим сином Радованом. Али, стрес у тренутку када су ми јавили да је преминуо, из дана у дан ме је ломио. То стање ужаса ми је потпуно у једном дану блокирало руке и ноге. Мислила сам да се никада нећу моћи придићи, да ћу остати потпуно непокретна.
Очи у очи са госпођом Бајић
Такође није писано да је, чим је скупила снагу, отишла код његове супруге, прича Петра.
- Однела сам јој две иконе са Острога. Разговарале смо, објашњавала сам да нисам крива, да је сваког оваква несрећа могла да се догоди... да се осећам ужасно. Говорила сам да разумем њену трагедију, замолила је да она разуме мене и све кроз шта пролази моја породица и ја. Да, то је трагедија две породице.
ЧЕКАЛИ СУ ГА СЕДАМ ГОДИНА: Матијина мајка у сузама чека друго дете
Не сме ни да се присети онога што се догодило, додајући да јој је сећање да су јој мајку одвезли у болницу стално у глави, сваки час. Гледајући новинске текстове и све оно што се писало за ове четири године изговара:
- Ја са овим оптужбама живим. Са личном нерећом и несрећом Бајића. Покушавам да их се ослободим, али још не успевам. Све преживљено још ће дуго трајати. Можда и... до краја. Ослобађајућа пресуда јесте сатисфакција, али мене не напушта патња.