НАСТАВНИЦИ УМИРУ ПРЕД УЧЕНИЦИМА И ШИРЕ ЗАРАЗЕ: Зашто у Србији нису обавезни лекарски прегледи за васпитаче?
Просветари приликом запошљавања достављају лекарско уверење, и оно важи од дана заснивања радног односа па до пензије, али се у међувремену њихова радна способност не проверава.
У Србији не постоји обавеза да васпитачи, учитељи, наставници и професори иду на обавезне редовне систематске прегледе. Ова обавеза је, наиме, постојала до 2005. године када је укинута, тако да доказ о здрављу, односно лекарско уверење, сви запослени у просвети прилажу само приликом запошљавања и оно важи до краја њиховог радног века.
Наставница географије Славица Петровић (45), која је у септембру у Основној школи "Мирослав Антић" у Београду умрла наочиглед свих ученика, и учитељ М.М. (63) из ОШ "Краљ Петар Први" који је 2012, ни не знајући да је има, заразио 14 деце туберкулозом, довољни су да се ови прегледи врате као обавеза.
Са тиме се слажу и запослени у просвети, али и стручњаци који се баве медицином рада.
ОВАКО СУ ОБРЕНОВАЧКИ ЂАЦИ ЈУТРОС ДОЧЕКАНИ: На школској огради освануо графит мржње!
ПРИЧА БЕОГРАЂАНИНА КОЈА ЋЕ ВАС ЗАПРЕПАСТИТИ: Моја жена у КРЕВЕТУ стално дозива неког Стефана
Лекарски прегледи макар једном годишње
Директор Института за медицину рада Србије "Др Драгомир Карајовић", Александар Миловановић напомиње да се треба изборити да послодавац запослене шаље на лекарске прегледе једном годишње или једном у две, три године, а на местима са повећаним ризиком и на шест месеци.
– Проблем је што наши људи не схватају да је превентива јефтинија, односно да један динар уложен у превентиву касније уштеди 16 динара. Оно што морам да истакнем јесте да директори школа имају свест о томе, бар три пута недељно добијам упите од њих да се запосленима провери здравствено стање и оцени њихова радна способност – каже др Миловановић.
Јасна Јанковић из Уније синдиката просветних радника Србије, подсећа да је ова обавеза некада постојала, и истиче да ју је потребно опет вратити.
– Обавеза редовних систематских прегледа просветара не постоји. Постојала је пре десетак година али се, у међувремену, ништа по том питању није променило. Данас постоји само обавеза да лекарско уверење доставља свако ко се први пут запошљава али, као што знате, то је обавеза сваког запосленог у земљи, не само просветара – каже Јанковићева.
Према њеним речима, није реткост да прегледе организују синдикалне организације, али је свакако неопходно да се то систематски уреди.
– Свако ко ради са људима треба да води рачуна о себи колико год може. Не мислим да су просветни радници сада истуренији, треба да буду третирани као и сви други, али ако већ тежимо томе да се угледамо на свет онда су ти прегледи неке од обавеза. Ово је на неки начин женска, односно професија у којој је више жена, а које захтевају озбиљне прегледе за разне ствари. У Скандинавији се добија позив и ако случајно не одете на преглед казна је толика да вам више никада неће пасти на памет да не одете. Дакле, то није немогуће организовати, већ је само потребна жеља – објашњава она за Телеграф.