НЕ ЖЕЛЕ РАТ НА ДВА ФРОНТА: Америка се мири с Москвом због Кине

Кина је највише профитирала из једногодишњег Хладног рата САД-а и Русије због кризе у Украјини. И једна и друга страна су своје пословање са Кином дуплирале како би надокнадили губитке од обострано наметнутих санкција. Уз то, обарање цена нафте, чији корен се такође може наћи у руско-америчком сукобу, посебно је одговарало Кини чији незаустављиви економски бум последњих година је захтевао огромну потрошњу енергетских ресурса.

Међутим, када је Кина, као највећа и најутицајнија држава у азијско-пацифичком региону, најавила да жели да претвори 80 одсто Јужнокинеског мора у своје територијалне воде, друге земље региона су се томе оштро успротивиле, али не само то, већ су активно почеле да траже начин да остваре и сопствене територијалне амбиције.

САД су у почетку држале неутралну позицију у погледу територијалних спорова у Јужнокинеском мору, али последње акције Вашингтона показују да је томе дошао крај. Вашингтон је саопштио да не прихвата кинеске територијалне претензије, упркос доказима које је доставио Пекинг, као и да планира да пошаље војне бродове и авионе да патролирају спорним делом Јужнокинеског мора чиме само додатно потпаљују ионако напету ситуацију у региону.

Данас Америка активно подржава кинеске ривале, охрабрујући их да заузму оштрији став према Пекингу какав нормално не би постојао без директне подршке Вашингтона. Ако због подршке азијским савезницима Америка уђе у сукоб са Кином без решеног "руског питања", врло лако се може наћи у рату на два фронта и то ни мање ни више него против Русије и Кине.

Односи Америке и Русије, ако не рачунамо последње напоре високих америчких званичника ка враћању на дијалог, су најнижи од последњег Хладног рата. Напуштање нуклеарних споразума, поновно наоружавање источне Европе, све више војних вежби и честих сусрета ваздухоплова изнад међународних вода годину дана припремају народе Европе на чињеницу да је нови конфликт на помолу.

А онда је дошло до посета америчког државног секретара Џона Керија Сочију 12. маја, што је руски министар спољних послова Сергеј Лавров окарактерисао најбољим доказом да су покушаји да се Русија изолује пропали.

"Наравно, (Керијева посета Сочију) значи, пре свега, да покушаји да се Русија изолује нису успели. Питања која је Кери покренуо у Сочију нису се тицала само Украјине већ Сирије, Јемена и многих других, што указује на то да је њихово решавање веома тешко постићи без Русије," рекао је Лавров новинарима након састанка.

Потом је дошло до посете чувеног "јастреба" америчке антируске политке Викторије Нуланд, која је помоћник америчког државног секретара за европске послове. То је за Американце био "најновији показатељ" да став Вашингтона о Русији поводом Украјине "може да се мења". Организација за истраживање међународних односа Стратфор (коју још зову и ЦИА из сенке) такође је била "задивљена" тиме што је Обамина администрација показала да може да промени свој став у вези са Русијом.

Чињеница је да се сукоб између Русије и Америке дуго спремао, било да је реч о политичком, економском, војном или комбинацијом истих. То је нарочито било јасно када је Русија, под Владимиром Путином, спречила америчку интервенцију у Сирији 2013. године.

Међутим, једну чињеницу треба имати на уму - када су Американци једном решили да санкцијама и економијом Русе баце на ноге, тим путем су морали да иду до самог краја. Јер, ако је јачање Русије већ оцењено као претња Америци, сваки половичан приступ том проблему значио је да ће утолико бити теже спречити експанзију Русије у будућности.

Зашто је онда дошло до промена у политици? Одговор је Кина и страх да ће се Вашингтон врло брзо наћи између две ватре.

Америка свакако има снаге да води рат на два фронта (као потенцијално најјача војна сила на свету), али питање је да ли то жели, колико дуго може да води такав рат (нарочито ако је то рат против Русије и Кине), да ли је то оно што заиста жели одлазећа администрација Барака Обаме и колику би подршку у томе добио од народа, имајући у виду јасну чињеницу да сваки сукоб са Кином или Русијом неминовно води свет у нови рат.