НИКОЛИЋ: Нико нам не може одузети хуманост и нашу баштину
Председник Србије Томислав Николић изјавио је вечерас да Србији и српском народу нико не може да одузме хуманост, као што ће Грачаница, Пећка Патријаршија, Високи Дечани и све што је српско, заувек и остати српско.
"То је реалност, све друго би било последица силовања и одрицања под силом", рекао је Николић на међународној научној конференцији "Страдање и хуманизам. Ваљавска болница 1914-1915", која је одржана у центру за културу у Ваљеву, поводом обележавања стогодишњице Ваљевске болнице.
Николић је поручио да је Србија вечна и да је српска баштина за вечност, "за оне који долазе после нас и после њихове деце".
Ваљевска болница као симбол страдања и хуманизма
Говорећи о Ваљевској болници као симболу страдања и хуманизма, Николић је рекао да се Србија и данас брине о стотинама хиљада миграната избеглих од рата и глади и поручио да доброта не трпи ограде и жице.
"Другачије понашање не би нам опростило сећање на Ваљевску болницу и наше поступке много година пре ње", рекао је Николић.
Наводећи да је о Ваљевској болници младима требало говорити непрекидно, казао је да међу нама данас тешко наћи породицу која није оплакала неког свог током те страшне 1915. године, чији симбол за сва времена остаје Ваљевска болница.
"То је прича о историји српске ратне медицине, о историји нашег страдања и жртве, о историји доброте која је основна и непрекидна линија карактера наших грађана", рекао је Николић.
На конференцији су говорили и председник САНУ Владимир Костић и директор Архива Србије Мирослав Перишић, а присуствовали су и патријарх српски Иринеј, представници бројних амбасада, међу којима, САД, Палестине, Марока, Холандије, Француске, Украјине, Катара, Канаде и Туниса.
Пре међународне конференције отворена је изложба "Страдање и хуманизам. Ваљевска болница 1914-1915" у Историјском архиву Ваљева.
Председник Николић присуствоваће представи "Ваљевска болница" у Центру за културу Ваљева.
По историјским подацима, у Србији под аустроугарском агресијом, једно од попришта највећих страдања било је и Ваљево - град болница, од јесени до пролећа 1914/1915. године.
Тада су на хиљаде људи, цивилног становништва, рањеника и болесника, лекара и болничара, изгубили животе у трагичним догађањима надљудске борбе са непријатељем и епидемијом пегавог тифуса.
Месецима су се здравствене службе Србије носиле, с променљивим успехом, са епидемијом да би коначно она била савладана знатним делом захваљујући помоћи страних мисија.
Стицајем околности само средиште епидемије и борбе против ње било је тада Ваљево, где су били смештани бројни рањени, болесни, али и избеглице из ратних зона и на хиљаде заробљеника.
У граду су се налазиле две здравствене установе, редовна Ваљевска окружна болница и Војна болница Дринске дивизије, а за рањене и болесне било је одређено 11 објеката, са нешто више од 2.200 лежајева.
Процењује се да је од октобра 1914. до маја 1915. године епидемија у Ваљеву однела више од 7.500 живота, од којих је око 3.500 било војника и око 4.000 цивила.
Током епидемије као добровољна болничарка преминула и знаменита српска сликарка Надежда Петровић, а међу преминулима била су и 22 лекара, од 25 колико их се тада налазило у Ваљеву.
Српска влада, суочена с епидемијом огромних размера, замолила је за помоћ савезнике, тако да су почеле да пристижу санитетске мисије из савезничких и неутралних земаља - Британије, Русије, САД и Холандије. Њихова помоћ била је драгоцена, јер су лекари из тих земаља имали огромно искуство у борби с разним заразама широм света.
У сузбијању епидемије посебно је био заслужан доктор Лудвик Хиршфелд, знаменити бактериолог, пољски лекар јеврејског порекла.
Стицајем трагичних околности Ваљево, односно тамошња болница, је тако постала особени симбол беспримерне пожртвованости бројних лекара и медицинског особља.