ЊЕН ОСМЕХ ОСВАЈА: Ево шта нисте знали о Мона Лизи!

Нисмо сигурни да је велики Да Винчи почетком тог занимљивог 16. века знао какво ће интересовање наредних столећа будити портрет занимљиве даме. Многе стручне студије, уметничке варијације и теорије настале су захваљујући тек понекој тачки на овој слици.

Постоји безброј прича о настанку најславнијег портрета, али ових 14 детаља мало људи зна.

МОНА ЛИЗА НИЈЕ ЊЕНО ИМЕ

Жена насликана на овом платну јесте Лиса Ђерардини, супруга Франческа дел Ђоконда који је платио израду портрета. То објашњава и слабо познат назив ове слике - "Ла Гиоцонда". "Мона Лиза", у грубом преводу, значи - моја госпа Лиза.

НАПОЛЕОН ЈЕ ГАЈИО СИМПАТИЈЕ ПРЕМА ЊОЈ, АЛИ И ПРЕМА ЊЕНОМ ПОТОМСТВУ

Мона Лиза је висила на зиду спаваће собе француског императора који је, нагађамо, сатима бленуо у њен осмех. Прича се да је његова фасцинација овом сликом надахнула и приврженост коју је гајио према лепој Италијанки Тереси Гвадањи, која је била потомак славне Лизе Ђерардини.

НЕ МЕЊА СЕ ЊЕН ОСМЕХ, ВЕЋ ВАШ МЕНТАЛНИ СКЛОП

Најзагонетнији осмех уметности вековима фасцинира уметнике и историчаре. Ипак, 2000. године неуролог са Харварда др Маргарет Ливингстоун открила је зашто се Мона Лизин осмех мења. Испоставља се да је све ствар тога на који сте део слике фокусирани, као и како ваш мозак реагује на то.

МАЊА ЈЕ НЕГО ШТО СТЕ МИСЛИЛИ

Мона Лизин утицај на културу је несумњиво огроман, али ова слика уља на дрвету није толико велика. Њене димензије су 76 x 53цм, а тежи свега 8 килограма.

ЊЕНЕ ОБРВЕ СУ ТЕМА ВЕЛИКЕ РАСПРАВЕ

Неки тврде да недостатак обрва Лизе Ђерардини заправо представља моду припадника високе класе togg доба, док постоји и тврдња да Мона Лиза није завршена слика. Међутим, детаљна дигитална скенирања и испитивања обављена 2007. године октирвају да је Да Винчи насликао и обрве и много дебље трепавице које су временом или избледеле или постале жртва година рестаурације.

СЛОМИЛА ЈЕ МНОГО СРЦА

Портрет је први пут представљен јавности на јавној изложби у Лувру 1815. године. Тада су се колоне посетилаца, са цвећем и песмама у рукама, пењале великим степеништем Лувра како би виделе њене очи. Људи су чинили необичне ствари због ње, па је тако, од више од милион артефаката у колекцији Лувра, она једина која је добијала пошту адресирану на своје име. Шта више, она и дан данас има своје поштанско сандуче у Лувру како би обожаватељи могли да јој достављају љубавна писма.

ЈЕДАН ЧОВЕК ЈЕ УМРО ОД ЉУБАВИ ПРЕМА ЊОЈ

Уметник Лук Масптеро бацио се са четвртог спрата париског хотела 1852. године. Оставио је поруку у којој је писало: "Годинама сам се очајнички борио са њеним осмехом. Радије ћу умрети". Године 1910. један заљубљени фан стао је испред слике и упуцао се - само да би у тренутку смрти гледао у њу.

ОНА ЈЕ БУКВАЛНО НЕПРОЦЕЊИВА

Слика је '60-их година 20. века била на турнеји и том приликом је њено осигурање процењено на 100 милиона долара. Ипак, полиса никада није била плаћена јер су премије више но што би коштало најбоље могуће обезбеђење слике.

СЛИКА СЕ НАЛАЗИ У НАЈЛЕПШЕМ ЗАТВОРУ

Мона Лиза има своју собу у Лувру, у којој су строго контролисани климатски услови. Уз то, налази се иза непробојног стакла како би додатно била обезбеђена од сваке опасности.

НАПАДНУТА ЈЕ!

Ако изблиза и детаљно погледате њен леви лакат видећете штету коју је нанео Уго Унгаза Виљегас, Боливијац који је каменовао портрет 1956. године. Неколико месеци раније слика је гађана киселином и погођен је њен доњи део. Ови напади су инспирисали постављање непробојног стакла, које је 2009. године успешно одбило сувенирску шољу коју је бацио бесни руски туриста - јер му је одбијено француско држављанство.

ФРАНЦУЗИ СУ МАСОВНО ТУГОВАЛИ КАД ЈЕ НЕСТАЛА

Мона Лиза је 1911. године украдена из Лувра. Њујорк Тајмс је ретроактивно упоредио ту количину туге са убиством принцезе Дајане 1997. године. Хиљаде Француза дошле су у Лувр и шокирано гледале празан зид испред ког су остављали цвеће и поруке...

ПАБЛО ПИКАСО ЈЕ БИО ОСУМЊИЧЕН ЗА...

Њену крађу. Како је и раније бивао хватан приликом куповине крадених уметничких дела из Лувра, Пикасо је био на испитивању и апропо крађе Мона Лизе. Ипак, прави лопов није ухваћен све до 1913. године. Један од запослених у музеју, поносни Италијан Винћенцо Перуђа, украо је слику изневши је под радничком блузом, јер је сматрао да ово Да Винчијево дело припада његовој отаџбини, а не Французима. Пошто је скривао Мона Лизу две године, Перуђа је ухваћен када је покушао да је прода  једном трговцу уметнинама из Фиренце. Ипак, његова жеља донекле је испуњена - пре повратка у Париз, Мона Лиза је "доживела" турнеју по родној Италији.

ПОСТОЈИ СУМЊА ДА ПЕРУЂА НИЈЕ БИО САМ

Иако је Перуђа једини који је осуђен за овај злочин, врло је вероватно да није делао сам. У доба крађе, Мона Лиза се налазила у кутији од дрвета и стакла која је тежила скоро 90 килограма, па је прилично немогуће да ју је он сам спустио са зида.

Неколико година касније, човек који је себе називао маркизом Паклене долине признао је једној америчкој новинарки да је он испланирао крађу Мона Лизе. Одобрио је да се прича објави тек после његове смрти и открио је да је Перуђа био један од тројице људи којима је дебело плаћено да је украду. Маркиз је хтео да за велике своте новца прода неколико фалсификата чувене слике.

ЊЕН ПОВРАТАК ИНСПИРИСАО ЈЕ МОДНИ ТРЕНД

Жене су тада прихватиле "Ла Јоцонде look" - илити изглед Мона Лизе, те су пудерисале лица и врат жутом бојом и покушавале да имитирају њен осмех. Кабареи Париза ангажовали су плесачицае које су играле кан-кан одевене као Мона Лиза која је тако постала прва масовна уметничка икона.

Да ли сте знали да, судећи по Чехову, ОСАМ особина мора да има свака културна особа? Више о томе прочитајте ОВДЕ!