Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

НОВОГОДИШЊЕ СУЈЕВЕРЈЕ: Бежите од плавуше и немојте плакати!

28.12.2014. 09:52
Deda Mraz plavuša
Деда Мраз плавуша / Извор: Профимедиа

Пазите и да свим драгим особама честитате 2015. годину, јер иначе неће бити добро – удаљићете се од њих у предстојећој години.

Постоје обичаји и веровања којих се придржавају још наше баке. Има и новијих, модернијих и сви намеравају да штите од невоље и призову срећу у новој години. Традиција да се у ноћи дочека нове године прави бука потиче још из средњег века када су људи звецкајући ишли улицама како би растерали зле духове.

Deda Mraz kliza
Деда Мраз клиза / Извор: Профимедиа

Код старих Срба постоји веровање да чак и ветар може да буде добар наговештај каква ће предстојећа година бити. Уколико ветра нема, или дува са југа, наредна година биће добра и пуна изобиља. Међутим, ако дува са истока, година ће донети несташице и невоље.

Етнолог Драгомир Антонић изјавио је за Новости да су сви празници и веровања у Србији везани за јулијански календар и период од Божића до православне Нове године.

- Нема ниједног обичаја нити веровања у Србији за период долазеће интернационалне Нове године. То је, до 1919, када је донета одлука да се празнује 31. децембар био обичан дан – каже Антонић. - Кроз Божић се код Срба тумачи какво ће бити нов лето. Меси се чесница и обавља се низ ритуала да би предстојећа година била срећна. Обичај је, рецимо, да се за Нову годину 13. јануара месе крофне за све укућане, а у поноћ се узимају и ко пронађе дукат, или сребрни новчић у крофни, сматра се да ће бити срећан, здрав и да ће му све ићи од руке.

beba u odelu Deda Mraza
беба у оделу Деда Мраза / Извор: Профимедиа

- Све то не треба звати сујеверјем, јер су сви ти обичаји утемељени у искуству народа и имају смисла – каже Антонић. - А многи данашњи обичаји који су везани за међународну Нову годину, воде порекло од неких старих из јулијанских календара. Много детаља у вези са Деда Мразом, личе на историјску причу о Светом Николи.

Међутим, данас је у Србији Нова година велики празник, а увек када се за неки датум добије неколико нерадних дана, тај ће брзо постати најомиљенији у народу.

Нека од веровања која се препричавају у вези са Новом годином су, рецимо, да би била благородна година, свега треба да буде колико треба – и ића и пића, фрижидер 31. децембра мора да буде пун. Уз то, у сваком новчанику треба да буде новца, нарочито у оном који се активно користи. Постоји и веровање да на дан Нове године и 1. јануара никако не треба позајмљивати новац. Ваља вратити све дугове из одлазеће године.

Савет који се преноси са колена на колено јесте и да се 1. јануара ништа не сме износити из куће. Ни смеће. Постоји и блажа варијанта која каже да може да се изнесе, али само ако се нешто и унесе.

Вероватно би разна феминистичка друштва могла да се побуне и спале на ломачи веровање да је најгори знак ако жена у новој години прва пређе кућни праг. А, плавуше и риђокосе би требало да се затворе у кућу од 31. децембра и да изађу тек 2. јануара, јер коме год да пређу праг у првом дану нове године, донеће му несрећу!

Овај детаљ подсећа на положајника за Божић. То је прва особа, углавном дете, које улази у кућу на Божић. Обичај је код нас да положајник буде мушко, здраво дете.

Никако није добро да се нешто разбије или сломи за Нову годину. Уз то, било би идеално да будете добро расположени и да не плачете 31. децембра и 1. јануара, како не бисте целу годину провели мрзовољни и тужни.