НУТРИЦИОНИСТИ О СРПСКОЈ КУХИЊИ: Заобиђите ОВЕ канцерогене намирнице и комбинујте храну другачије!

Нутриционисткиња Јасна Вујичић традиционалну српску кухињу оцењује као препуну калорија и  сматра да она за просечно или натпросечно активну особу не представља већу здравствену препреку. 

''Међутим, генерално смо се улењили, све мање се крећемо, па нам овако јака исхрана која обилује јелима са роштиља, печењем, сармом, пребранцем, гибаницом и другим ђаконијама није најбољи избор'', каже она.

Како истиче, српску кухињу не може назвати нездравом, али упозорава да треба избацити сва јела која ''пливају у масноћи'', која су припремљена пржењем у дубоком уљу, поховањем, као и она у која се додаје велика количина соли.

''S обзиром да је званично потврђено да месне прерађевине могу бити канцерогене, таква јела би требало свести на што мању меру - сланина, димљено месо, разне кобасице, шваргла, пихтије, чварци, могу се наћи у тањиру само у минималним количинама. Наравно, као потрошачи имамо право да знамо шта једемо, па нека вам одсуство Е-бројева у прерађевинама буде сигнал за бољи квалитет'', објашњава Вујичић.

Као ману српске кухиње оцењује то што није строго прилагођена појединцу, па ни деци у развоју. 

''Меса и пекарских производа, наравно, има на претек, док је биљна влакнаста храна, а нарочито квалитетне свеже салате у мањини. Школска деца углавном велики одмор у школи проведу у оближњој пекари или фаст foodu и купе бурек, пљескавицу или виршле, док се остали у продавници опредељују за разне грицкалице тј. индустријски прерађену храну која је без икакве нутритивне вредности. Традиционална српска храна, иако није идеална, свакако је боља од онога шта деца свакодневно једу'', каже она и додаје да правилна исхрана мора да буде разноврсна.

СТРУЧЊАЦИ ИСКРЕНО: Ову храну никада не дајемо својој деци!

Према оцени нутриционисткиње српској кухињи фали интегрални пиринач, сочиво, просо, хељда, леблебија, броколи, спанаћ, блитва, празилук, целер...

''Уносите влакнасту храну, сезонско воће и поврће, укључујући и орашасте плодове. Једите рибу, рецимо пастрмку или ослић, пре него масна меса, убаците ћуретину у своју исхрану. Од млечних пороизвода изаберите не толико масне сиреве и кисело млеко. Од уља бирајте маслиново и уље коштица грожђа. Засладите се на пример црном чоколадом или сутлијашем'', предлаже Вујичић.

ИСТРАЖИВАЛИ СМО: Колико је новца дневно потребно за оброке према саветима нутриционисте

Њена колегиница нутриционисткиња Бранка Мирковић као најбољу оцењује медитранску кухињу, а српску дефинише као препуну масноћа, при чему су посебно нездрава наша зимска јела.

''У нашој кухињи намирнице су обично прекуване, због чега се губе нутритивне вредности. Најнездравија су наша зимска јела, сарме, подварци, пекарски кромпир као прилог месу који се пече у масноћи од печења, разне масне пите, гибанице... Истине ради треба рећи да се у току пролећа, лета и јесени код нас припремају много здравија јела са доста различитог поврћа. Малим адаптацијама, можете оброке учинити значајно бољим за организам - другачијим комбинацијама хране, другачијим техникама кувања и бржим припремањем са мање масноће'', каже нутриционисткиња Мирковић.

ЗДРАВО, ЗДРАВЉЕ! Покрени се, продужи живот

Са жељом да се нездраве навике искорене, портал SrbijaDanas.com покренуо је кампању ''ЗДРАВО, ЗДРАВЉЕ! Покрени се, продужи живот'', која ће трајати шест месеци и кроз различите садржаје у вези са здравим навикама, спортом и исхраном имати један циљ – да у Србији расту здрава деца.

Кроз истраживања и теме које се из различитих углова баве здрављем представљаћемо начине да дете остане здраво, како да се правилно храни и начине да се физички активира и заволи спорт.

Наша мисија ће бити да променимо поразну статистику и спречимо развијање темеља за настанак тешких болести које лоша исхрана и физичка неактивност узрокују, али и да укажемо на повољан утицај добрих навика на ментално здравље.