ОДБИЈАЈУ ХУМАНИТАРНУ ПОМОЋ: Хаос на македонској граници, нови проблеми са мигрантима! (ФОТО)
Велика напетост влада на јужној македонској граници од како се дозвољава пријем само миграната који долазе са ратних подручја, а сваки дан представља изазов за за хуманитарце који раде на терену.
Додатну тензију су ових дана створили и многи европски медији који су отворили питање колико су сигурни и заштићени они који нуде заштиту и хуманитарну помоћ и колико је за њих тешко да се изборе са изазовом који се зове избегличка криза.
Сузана Тунева-Пауновска, генерални секретар Црвеног крста је рекла да је део миграната ових дана често у знак протеста одбијао хуманитарну помоћ у храни и у ћебадима, све осим медицинске помоћи неопходне за хитне случајеве.
Иза сваког од 188 волонтера и тридесетак професионално ангажованих лица у Црвеном крсту, по речима Туневе-Пауновске, стоји професионална обука којом су припремљени за овакве облике кризних ситуација које се мењају сваког тренутка.
- Можда је за нас мало другачије јер радимо под амблемом Црвеног крста који представља значајно име у целом свету, а исто тако и лица која ми ангажујемо су прошла обуку и спремна су за рад на терену. До сада нисмо имали већих проблема - рекла је Тунева-Пауновска.
Стање је, међутим, додатно усложњено када су стотине Мароканаца, Алжираца и Пакистанаца који су економски мигранти покушали да пређу грчко-македонску границу уклањајући бодљикаву жицу у покушају да наставе свој пута ка северној Европи. Око 1.500 миграната који су заглављени на граници после одлуке европских политичара да се мигранти "филтрирају" и да се пролаз дозволи само онима који долазе са ратом захваћених подручја.
- Мигранти ових дана одбијају сваку помоћ у храни и ћебади, све осим медицинске помоћи - рекла је генерална секретарка Црвеног крста.
Ипак, око 4200 особа дневно добија услуге од стране волонтера Црвеног крста.
Европски представници свакодневно шаљу поруке о заједничком наступу, техничкој и оперативној координацији за излажење на крај са мигрантском кризом пошто се не очекује смањење таласа избеглица.
Једна од порука је и да треба спровести Европски акциони план за ревизију контролних механизама за прихват у зејднички европски простор са свиме балканским земљама обухваћеним мигрантском кризом.
После Париза је отворено питање о потреби веће полицијске и војне координације за обезбеђивање граница дуж целе мигрантске руте.