ОТПОЗДРАВ НА ПЕТИЦИЈУ: Шта кажу црногорски студенти поводом повластица које уживају у Србији?
Петицију о укидању повластица црногорским студентима у Србији до сада је потписало око 5.000 студената. Какви су ставови црногорских студената по овом питању.
Петиција која је уперена против црногорских студената, а који похађају студије у Србији почива на премиси како Срби плаћају цео живот порезе и разне друге дажбине, па се сматра да је део истих намењен искључиво улагању у школовање српске деце, а не неких других националности.
У петицији се, као централно питање, поставља и коме смо то матица, ако се тек тако безобзирно расипамо на припаднике других националности, а не радимо у корист земље у којој живимо?
Речи којима се позива на ажурније ангажовање путем друштвених мрежа око овог проблема, доводе у прилично незгодан положај све оне који студирају код нас, а немају српско држављанство.
Друштвене мреже запаљене коментарима
На мрежама се могу видети најразличитији коментари- од подржавања, до негирања, и то од екстрема до екстрема. Коментари се крећу од варијанти "Мени нико не смета" до "Зашто би моји родитељи плаћали порез држави Србији да субвенционише студије страних дрзављана?!"
Али, какав је став црногорских студената по том питању? Да ли се осећају угрожено након ове петиције која је врло актуелна?
Једна потврда решава све
Уколико се у Црној Гори изјасните као Србин из Црне Горе, добија се печат којим се решава већина потреба које су неопходне једном студенту. Тај лист омогућује студентима из Црне Горе да стоје раме уз раме са српским студентима када се рангирају за буџетска или самофинансирајућа места или када се узима студентски дом.
"Ми долазимо овде као Срби, петиција није у стилу српске широкогрудости"
Студент Политичких наука у Београду, С.К. (22), пореклом је из Бара. Студије му одлично иду, и његов став је врло јасан по питању овог проблема са петицијом.
"Мислим да људи који покрећу те петиције не схватају једно - да ми долазимо као Срби, да студирамо у највећем српском граду, у матичној земљи, коју волимо као своју, јер и јесте и наша. Та ускогрудост не приличи Србима, зар не?", рекао је будући политиколог за наш портал. "Друга ствар - ми овдје остајемо углавном, па то знање примјењујемо тамо гјде смо га и стекли, и Србији тако итекако враћамо. Не осјећам се као странац међу својим народом, и никако ме није дотакла та смијешна петиција", каже С.К.
"Потписницима имам да поручим да читају мало Његоша и његове стихове о српству. Провјерено вам тврдим да они који се изјашњавају као Црногорци никако не доносе те изјаве да су Срби, јер би их то "маркирало" у Црној Гори, до чега јако држе. Дакле, у Србији као домаћи студирају само Срби, и ко има проблем са тим, има проблем са собом", рекао је студент С.К. за наш портал.
Речи које погађају: "Својим присуством некоме одузимаш место"
Студент књижевности на Филолошком факултету у Београду Д.К. долази из Никшића, и памти једну непријатну ситуацију због које се осетио угрожено.
"Током студирања углавном нисам имао проблема са колегама, никоме нисам сметао... Мада, када ти неко једном замјери тако нешто, онда ти буде стварно непријатно и некако то дуго памтиш. Једном ми је колега, након расправе око неког испита, можда и у афекту замјерио што сам уопште дошао овдје да студирам. Изговоривши добро познату реченицу: „Својим присуством на овом факсу некоме одузимаш место“ - много сам се увриједио, и осјећао сам се угрожено. Није ми било лако, али сам морао даље", каже наш саговорник.
Студент књижевности признаје да није имао снаге да се правда, па је пустио да ствари иду својим током:
"Мрзело ме да се расправљам са њим, све сам пустио да прође. Друге колеге ми нису замјерале, чак су ме и тјешили да то нема везе, и да је то моје право. Многи Црногорци узимају двојно држављанство, па после и немају толико проблема. Углавном долазе овдје јер је Београдски Универзитет велика институција гдје се праве велики стручњаци, а у Србији често нађу факултете и смјерове које немају у Црној Гори", каже Д.К.
Реално говорећи, наш саговорник нам признаје неке неједнакости и нерегуларности система у коме су се затекли студенти:
"Сада, када сам при крају факултета, размишљам о томе да има ту неких рупа у законима, односно неправди – прије свега зашто неки српски студент не би могао да упише на буџет неки факултет у Никшићу или Подгорици? Ако можемо ми овдје, што не би Срби могли код нас?!", револтирано и правично изјавио је Д.К.