Отворена изложба о политичкој репресији
БЕОГРАД - Мултимедијалну изложбу о репресији комунистичког режима у Србији, под називом "У име народа! Политичка репресија у Србији 1944-53", аутора Срђана Цветковића синоћ је отворио писац Драгослав Михаиловић, пресекавши црвену врпцу на улазу у Историјски музеј Србије.
Отварању је претходио мањи инцидент на Тргу Николе Пашића, преко пута улаза у музеј, између припадника СКОЈ-а који су раширили заставе и певали песме, и групе младића који су покушали да им одузму те заставе.
Припадници полиције, којих је било у великом броју у околини музеја брзо су реаговали и без проблема су савладали младиће. По речима једног од полицајаца других инцидената није било.
Грађани су по киши чекали у реду како би ушли у музеј, пошто су гости говорили са бине код споменика Николи Пашићу, међутим био је и већи број њих који су одустали након сат времена проведених напољу и због организације која је пропуштала мали број људи у зграду музеја.
Драмски писац Душан Ковачевић рекао је да ова изложба после 70 година представља наше закаснело сећање, извињење и покајање жртвама злочина учињеним "у име народа и државе".
Он је напоменуо и да је то својеврсна порука да ниједан злочин не сме бити заборављен и остати некажњен.
Ковачевић је подсетио на 1945. годину када је убијено више хиљада људи, без суда и закона и без обележја где су покопани. Он је додао да изложба није позив на нове поделе, већ је позив да се настрадалим грађанима подигне споменик као знак сећања, извињења и молбе за опроштај.
Према речима Цветковића ово је прва музејска поставка у Србији о теми која је дуго важила за табу и рекао је да је ову изложбу спремао три године, али да због финансијских разлога није могао раније да је реализује.
Он је додао да изложба говори о страдањима, о ликвидацијама људи без претходног суђења, политичким осуђеницима.
Изложба доноси веома иновативно изложену грађу о Голом отоку и другим логорима, принудном откупу и колективизацији, изборима, култу личности и политичкој култури тога времена, истакао је њен аутор и додао да му је циљ био да се на објективан, строго научни начин прикажу ове теме не само да би се све генерације могле суочити са својим наслеђем, већ да се да се запитају, замисле и запамте да се овако нешто никада више не понови.
Међу експонатима су документи о "народним непријатељима“ и локацијама масовних гробница, оригинални акти ОЗН-е и друга архивска грађа, аутентичне фотографије, лични предмети страдалих, као и аудио и видео записи са сведочењима савременика и потомака о масовним ликвидацијама почињеним стаљинистичким методама.
Присутним грађанима обратили су се и принцеза Јелисавета Карађорђевић, вд директора Историског музеја Мирослав Живковић и кћерка књижевника Борислава Пекића, Александра.