Ово су били древни српски називи за календарске месеце до 19. века

Ако јесте, престаните да постављате себи то питање, пошто га и Хрвати сами себи постављају: зашто су они једини који упорно одбијају 21. век? Заправо, многи од њих се то питају, док је другима сасвим у реду садашње стање, иако су практично једини европски народ који се тога тврдоглаво држи.

Међутим, ако желите да се вратите у прошлост и покренете иницијативу да и ми вратимо наше сопствене називе које смо користили до дубоко у 19. век, паралелно са црквеним називима који кореспондирају са римским, ево назива месеца које треба да укључите у свој програм.

Јануар је био коложег, а име је добио по ложењу дрва због хладноће и како би се увећала моћ зубатог зимског сунца. Фебруар се звао сечко, по времену које је због хладноће карактерисала сеча шума. Март се звао дерикожа, пошто је био време када су се домаће животиње убијале због несташице хране на крају зиме.

Април се звао лежитрава, јер су људи напокон могли да леже на трави након зиме када је иста била покривена снегом. Мај се звао цветањ, по цветању биљака и дрвећа. Јун се звао трешњар, по сазревању првих воћака.

Јул се звао жетвар, пошто је то било време за прву жетву. Август се звао гумник, пошто се тада жетва преносила из поља на гумно, мали хоризонтални плато ограђен каменом на коме се вршило жито, али такође и место на коме су се људи састајали ради дружења, договарања и игре. Септембар се звао гроздобер, пошто се тада брало грожђе.

Октобар је био шумопад, време када је лишће почињало да жути, црвени и опада, пише "Телеграф". Новембар се називао студен, због хладног времена у касној јесени и осећаја блиске зиме која је или већ у суштини дошла или ће доћи ускоро.

Децембар се називао коледар, и означавао је време када почињу обредне процесије и народни ритуали у циљу дочека Нове године.