ПЕСНИК ЉУБАВИ И СМРТИ: Цитати Сергеја Јесењина

Када људима широм света као асоцијацију кажете реч "песник", велика већина ће одговорити - Јесењин. То није никакво чудо. Јер, лепушкасти, млади песник, Сергеј Јесењин (1895-1925), за само 30 година живота је иза себе оставио огромно дело - и по обиму, али још више по значају. Песме о домовини и родном крају, "обичном" животу, мајци, исусовски тешком крсту који на својим леђима носе песници... О смислу и бесмислено тешкој животној патњи посматрајући их најчешће кроз стихове о љубави. Његово дело, а још више његов живот су докази да смрт и љубав никада не иду сами.

Тако је Сергеј Јесењин, у чијем животу су жене играле најважнију улогу, певао о љубави. О невиној и стидљивој као у песми "Мењајући рубљу за тумане":

• О љубави речи ту не зборе,
  
  О њој тек су уздаси скривени,
  
  О њој очи ко драгуљи горе
  
  Пољупци су страсти безимене
  
  А не речи у гроб урезане,
  
  Пољупци су руже распршене,
  
  Латице на усни растапане.

Али и о несрећној као у песми "Курва" у којој се сусрећу два љубавна "пропалитета" - курва и он. Обоје су несрећни, обоје су грешни:

• За жену признајем само курву
  
  Поштене нек се не наљуте,
  
  Јер због њих изгубих сву радост своју,
  
  Због њих изгубих своје путе. 

Сета, туга и душевне боли које се осећању у Јесењиновом песништу, а које произилазе из његовог бурног живота, присутне су и у песми "Шта сам, ко сам":

• Шта сам? Ко сам? Ја сам само сањар,
  
  чији поглед гасне у магли и мемли,
  
  и волим те успут, ко да сањам,
  
  као многе друге на тој земљи.

Али и у песми "Ти неволиш и не жалиш мене":

• Ко изгори - не може планути,
  
  ко љубљаше, тај не љуби више.

О љубави је певао не само у песмама. Остале су запамћене његове речи:

• Хтео бих се љубити, хтео бих да ме неко грли, хтео бих некога гледати док спава поред мене.
• Ако једном одеш, немој се окренути, јер ако се окренеш мораш се вратити, а ја не желим да се вратиш одлазећи.

У једном од најпознатијих његових дела "Црни човек", Јесењина у бунилу саветује управо црни човек:

• "Срећа је — збораше он —
  
  вештина ума и руку.
  
  Све невеште душе
  
  несрећне су, ко цветови.
  
  Не мари ништа,
  
  што велику муку
  
  задају скрхани
  
  и лажни гестови.
  
  У олуји, у бури,
  
  крај недаћа свих,
  
  уз тешке губитке
  
  и уз тугу клету
  
  бити насмејан, природан, тих —
  
  највећа је уметност на свету."

Но, срећа је за Сергеја Јесењина била тиха патња - обична, лепа и страшна патња у којој је на чудан начин уживао. Он се одупире речима црног човека, тражи од њега да то другом говори, јер је он "болестан јако", "тихо од несанице пати".

Песма "Певај, певај" само је једна која слути на крај и смрт. Крај кога Јесењин гордо и свесно призива, као злу коб коју не може и не жели да избегне...

• Љубоморан - зар да сам на тебе?
  
  Зар оваквог да ме снађе јад?
  
  Наш живот је - постеља и ћебе
  
  Наш је живот - пољубац и пад. 
  
  Певај, певај! Руке нека машу:
  
  Кобни замах - коби ће донети...
  
  Чуј... нек иду сви у... пивску флашу...
  
  Никад, друже, ја нећу умрети.