ПИКТУРАЛНА ПОЕЗИЈА: Изложба поводом 100 година од рођења Милоша Бајића

Бајић је рођен у Ресановцима код Грахова (БиХ), а од 1922. године је живео у Београду где је завршио гимназију и Учитељску школу.

Као ђак објављивао је ликовне прилоге и карикатуре у листовима Скамија, Штипавац, Ошишани јеж, Политика, Јутарњи лист. Од 1935. учи код Петра Добровића, а 1937. завршио је прву годину уметничке школе у Београду у класи Бете Вукановић. Почетком септембра 1941. ступио је у Ваљевски партизански одред. Октобра 1942. ухапшен је у Београду од стране специјалне полиције и интерниран у логор на Бањици, а септембра 1944. транспонтован је у концентрациони логор Mathauzen.

Током заробљеништва бележио је сцене из живота интернираца, о чему је касније говорио да је у концентрационом логору цртежом изазивао судбину. "Цртао сам оловчицом величине малог прста и на папиру каквог се докопам. То сам радио тајно ризикујући живот. Цртеже сам потом закопавао у земљу".

Након ослобођења наставио је студије на Академији ликовне уметности у Београду. Студирао је у класама Мила Милуновића, Ивана Табаковића, Недељка Гвозденовића. Дипломирао је 1949. године, а после специјалке код Марка Челебоновића постаје један од првих асистената на АЛУ где је као професор сликарства радио до пензионисања 1979. У класи професора Бајића студирали су многи данас познати и афирмисани сликари.

Био је члан групе Самостални (1951-1955) и Децембарске групе (1955-1960) које су се са својим модерним изразом обрачунавале са соцреализмом.