ПИОНИРИ МАЛЕНИ: Дан републике која више не постоји
Сећате ли се свечаног пионирског обраћања?
ОВАКО се прослављао Дан младости!
После завршетка рата, од 1945. године, 29. новембар прослављан је као Дан Републике и био један од највећих празника у некадашњој СФРЈ. Последњи пут празник је у Србији обележен 2001. године, а Савезна скупштина СРЈ укинула га је тек средином новембра следеће године.
До 1997. године, 29. новембар је слављен као дан сећања на Друго заседање АВНОЈ-а, али је од тада почео да се празнује као дан када је 1945. Југославија и формално престала да буде монархија и постала република.
Највећи југословенски празник
Историјски, 29. новембар обележавао је годишњицу Другог заседања АВНОЈ-а, када је у Јајцу 1943. донета одлука о федералном устројству државе, а у стварном животу био је праћен правом свечарском атмостфером, обиљем хране и пића, свечаним академијама и наравно, нерадним данима.
Након завршетка рата, 1945. године, 29. новембар се славио као Дан Републике и био један од највећих празника у некадашњој СФРЈ - прослављао се два нерадна дана уз свечане академије у главним градовима република бивше државе, дељење ордења, почасне плотуне.
Пионири, јагњићи, прасићи...
Док се прослављао, празник је пратила потпуна еуфорија. Паралелно са Даном Републике, у већини крајева у Србији обављао се и свињокољ. Тако су прасићи, јагњићи и свиње на тај дан жртвовани у славу братства и јединства.
Масовни обичај међу југословенском младежи био је и да се свадбе заказују на тај државни празник, да би славље било још веће. То је био једини догађај који је могао просечног Југословена на дан кад се код куће седи, једе, пије и гледају партизански филмови, истера из куће…
Ни деца нису била занемарена. Највеће усхићење владало је код првака који су на тај дан постајали пионири. У школама су прављене приредбе, полагала се заклетва, читали су се састави којима су претходних дана учитељице "бесомучно мучиле" ђаке, да смисле што бољи хвалоспев на тему "Друг Тито"…
САМО ДА СУ ПОСЛУШАЛИ ТИТА: Пре 40 година председник СФРЈ је објаснио како искоренити тероризам
Сваки пионир добијао је плаву капу (титовку), црвену мараму (старије генерације су је везивале, а млађе су добиле посебан прстен за ту намену) и црвену пионирску књижицу.
Већини некадашњих пионира и данас су у глави барем почетни стихови "Свечаног пионирског обећања":
Данас, када постајем пионир
Дајем часну пионирску реч:
Да ћу марљиво учити и радити
И бити веран и добар друг;
Да ћу волети нашу самоуправну домовину
Социјалистичку Федеративну Републику Југославију
Да ћу развијати братство и јединство
И идеје за које се борио Тито;
Да ћу ценити све људе света
који желе слободу и мир!
Каква су ваша сећања на овај дан? Да ли сте имали прилике да га доживите?